Nekoga možete voleti izuzetno, ali ga vaša ljubav neće naučiti i kako da voli sebe. I potpuno je nevažno što možete videti dubinu u nečijim očima. Ukoliko neko nije podešen da dovoljno voli sebe, nikakva količina ljubavi to ne može promeniti. To je gorak ukus istine.
Ponekad, čak iako volite nekoga sa svim njegovim manama i vrlinama, to nije dovoljno da se ta osoba zagleda duboko u sebe. Kada čovek ne voli sebe, to se jasno primeti u njegovim izborima i verovanjima. Ne samo da ne živi u svom najvišem Ja – on ga se i plaši.
Dok ponekad izgleda potpuno trivijalno da između ljubavi i bola stoji jedino sposobnost da neko voli sebe, istina je da je zid koji stoji između ove dve stvari sazidan od uverenja o sopstvenoj bezvrednosti.
I bez obzira na to koliko je strpljiva i nežna vaša ljubav, ništa ne može da promeni tu činjenicu. A ni samog čoveka.
Jedina osoba koja može da nas nauči da volimo sebe jesmo mi sami.
Postoje ljudi koji su i dalje spremni da pristanu na manje. Ali ne zato što su skromni, već zato što o sebi imaju takvu sliku. Ti ljudi će i dalje tražiti neku vrstu pomoći (više saradnje), ali da neko za njih učini nešto stvarno veliko….o, ne. To je zona gde se oni osećaju udobno.
Ponekad možete pasti u uverenje da samo ako se otvorite malo više, ako pokažete da zaista jako volite, možda ta osoba vaše reči okusi kao svoju istinu. Ali, čak i da se to desi, to je vaša istina. To onda postaje samo projekcija vas u nečijoj glavi. I tako, opet se krug zavrti neverovatnom brzinom.
Bez obzira na to koliko nekoga volite – ne možete ga naučiti da voli sebe.
Jedino što možete da uradite je da ga pustite da putuje tim tamnim i neadekvatnim stazama sopstvene unutrašnosti. Iako deluje potpuno bezdušno, vi ne morate da okrenete leđa. Ali morate prestati sa pokušajima da neko zavoli sebe.
Postoje trenuci na našem putu koji su zona rasta. Kada naiđemo na njih, oni nekad umeju biti toliko bolni da nismo sigurni da ćemo ih preći. Vreme kada nam se čini da smo više izgubljeni nego nađeni, a jedino što vidimo u ogledalu jesu razlozi zašto ne volimo sebe. Postoje osobe koje su ostale zaglavljene u toj zoni i ne mrdaju iz nje. I koliko god da vi veličate tu osobu i sve njene životne uspehe, dok ona to sama ne uradi nema vajde.
I zapamtite, niko vas neće voleti kroz vaše napore da nekoge učinite boljim. Dok god taj neko zaista ne postane bolji.
Ljubav se rađa iz svesti o sebi, a ne o drugima. Mi smo svi rad u izvođenju, svakodnevno se izgrađujemo kroz situacije i događaje. Razlika u završnom proizvodu se ogleda u pravcu u kom naše delovanje ide. To može da postane ljubav prema sebi ili samokritičnost, do nivoa samosabotaže.
I bez obzira na to koliko ste vi u stanju da iskreno i duboko volite, ako neko ne nauči da voli i svoje svetlo i svoju tamu, vaša ljubav tu ne pomaže. Dok god neko ne nauči da voli sebe do nivoa da veruje da je dostojan tuđe ljubavi, svi napori su uzaludni.
Vredi voleti samo nekoga ko je naučio da voli sebe. U suprotnom, nikada mu neće biti jasno kako je zavredeo vašu ljubav. Neke stvari svako od nas mora da uradi sam za sebe.