Recikliranje je stvar izbora svakog pojedinca. I ne bi trebalo da bude obaveza. Nego izbor. Posledica svesti o tome šta je zapravo reciklaža i čemu ona služi. Odlaganje otpada koji posle prerade može opet da se iskoristi. Jednostavnije rečeno: zelena kesa za papir, plastiku i aluminijum. Gomila stvari koja se svakodnevno koristi u jednom domaćinstvu može opet biti upotrebljena. Plastične čaše i flaše, staklo, tetrapak ambalaža. Spisak je podugačak.
Ono što treba da znamo je i čemu služi recikliranje. Voditi se mišlju da imaginarna bića zarađuju gomilu novca kada mi recilkliramo je kretanje jednosmernom ulicom. I to u pogrešnom smeru. Jedina realna bića koja imaju korist od reciklaže smo mi sami. I naša deca. Najveće bogatstvo koje možemo da im ostavimo su čista voda i vazduh. Vrednost koja ne podleže inflaciji, ne oseća pad berze i nikad ne devalvira. Potpuno čist teren za njihov dalji, nesmetan razvoj.
Sama reč reciklaža, prevedena sa engleskog znači (ponovno) kruženje. To potvrđuje i logo: čuveni zeleni trougao koji jasno implicira na kruženje vode u prirodi. Dolazi se do zaključka da priroda samu sebe “čisti” i održava tako što vodu koja padne u vidu kiše ponovo iskoristi za kišu. Put koji ta kiša pređe došavši iz oblaka je ispunjen korisnim stvarima. Napoji biljke. Onda se ponovo vrati u oblak u vidu isparenja. Posle kondenzacije u oblaku može da obrne još jedan krug. Delovi puta koji kiša pređe nisu baš uvek vidljivi golim okom. Ali njen krajnji produkt jeste. Uostalom, na planeti Zemlji se i život razvio zahvaljujući postojanju vode.
Tu matematičku formulu možemo primeniti i na planetarne stanovnike. Preciznije, one koji stvaraju otpad. Ukoliko je za izradu jedne plastične flaše potreban jedan radnik koji će je napraviti za jedan minut na mašini koja potroši jedan vat struje, koliko energije i sirovina se potroši za sve flaše na ovom svetu napravljene tokom jednog dana? Merljivo mnogo. Ukoliko taj isti radnik dobije jednu flašu iz reciklažnog otpada da li se poznate iz gornje jednačine menjaju u nepoznate? Ne koristi novu sirovinu – jedna nepoznata manje. Količina struje za “prepravljanje” proizvoda je manja od one za pravljenje novog – još jedna nepoznata manje. I na kraju, utrošak vremena se smanjio, jer za preradu treba manje vremena nego za izradu novog proizvoda. Na kraju se dobija rezultat bez nepoznatih. Kao kod kruženja vode u prirodi. Zna se izvor, put i konačno odredište.
Poslednjih decenija, od kad se broj stanovnika na planeti uvećao, uvećala se i količina otpada. Procene su da jedan čovek na godišnjem nivou napravi oko 750 kg đubreta. Onog vagom merljivog. Smeće se baca svuda sa idejom da će ga neko drugi pokupiti. Pa ukoliko mi sami ne skupljamo za nama koliko je opravdano očekivanje da to učini neko drugi?
Deca su najbolji primer za to. Ako dete vidi da roditelji bacaju otpad gde stignu i ono će to učiniti. Ne zato što misli da je to super (deca ionako misle da je sve što roditelji rade super), nego zato što rade po modelu. Ono što vide – oni imitiraju i ponavljaju. Primenjuju osnovni princip učenja.
Da, Majka Zemlja je zaista sjajan roditelj. Rodi nas, čitavog života nam daje ljubav, hrani nas, brine o nama, zabavlja nas kroz godišnja doba, uči nas celog života i pokazuje nam na sopstvenom primeru kako čuvati sebe. Daje nam sjajan primer o samoodrživosti sistema. Da li i mi našu decu učimo da je u redu bahato se ponašati prema majkama? Ili ih veličamo kao dariteljke života prema kojima treba gajiti poštovanje? I čuvati ih da nam što duže žive.
Majke svih zemalja ujedinite se. U pokazivanju pravog primera svojoj deci kako se treba ophoditi prema Majci (Zemlji). Pokažite poštovanje. Pa ga tek onda očekujte zauzvrat. Pokažite inicijativu. Pa tek onda sedite na klupu i posmatrajte predstavu. A Majka (Zemlja) kao i svaka mati, strpljivo čeka i nada se da će njeno čedo izrasti u pravog čoveka. Koji će naučiti da brine sam o sebi. Jer to je pokazatelj da će, ukoliko zatreba, umeti da brine i o Majci.
