“Biram da recikliram” i parola “Snađi se”

0
115
cep za hendikep
cep za hendikep

Reciklaža, kao i svi pokreti koji se bore za neki svoj cilj, imaju svoje parole koje su sačinjene uglavnom da izraze stav, a ponekad i probude svest. Njihova kratka forma treba što sadržajnije da vam nešto poruči ili pak da vas ubode u žicu. Stvar kod promocije reciklaže je to što ljudi znaju sve što im neko poručuje. Ali se i dalje ponašaju suprotno. Da li je zakazala promocija ili primač informacija, tek pitanje reciklaže u Srbiji iza sebe ima ogroman znak pitanja.

Ipak, pojavila se u našoj zemlji sjajna inicijativa Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Banata pod nazivom Čep za hendikep. Kao nošeni talasom, ljudi su se odazvali u ogromnom  broju. Sama suština ovog projekta je bila sakupiti što više plastičnih čepova koji će posle predaje nadležnim institucijama biti prerađeni. Novac koji se napravi namenjen je za kupovinu opreme osobama sa hendikepom. Uglavnom su to bila invalidska kolica, ortopedska pomagala i najvažnije od svega – uklanjanje arhitektonskih barijera koje onemogućavaju osobama u kolicima da se kreću gde god požele.

Zašto baš čep? Nije valjda samo zbog rime i dobre, zvučne parole? Čepovi su napravljeni od tvrde plastike koja je boljeg kvaliteta od one koja se koristi za izradu flaša. U nekim uređenijim (da ne kažemo osvešćenijim sistemima), ljudi odvajaju reciklažni otpad. Kod nas je još uvek reciklaža na niskim granama primenljivosti tako da verovatno većina ljudi ni ne zna da postoje različite vrste plastike. I pored svih prepreka, akcija je zaživela. Za vreme trajanja prvog ciklusa od sakupljenih čepova kupljeno je ukupno 132 ortopedska pomagala. I jedna gusenica za stepenice. I to je tek početak. Ono što je Čep za hendikep pokrenuo mnogo je više od pukog sakupljanja čepova. Prvi su se u akciju uključili vrtići, predškolske i školske ustanove. Kao pokretači te lavine, povukli su za sobom zdravstveno-socijalne ustanove, medije, preduzeća i pojedince. Sa ciljem da jednom parolom probude svest, prvo najmljađih, a zatim i onih starijih, koliko je lako uraditi nešto lepo. Istovremeno čuvati svoju planetu dok brinete o nemoćnima.

Reciklaža, ni ova sa parolama, niti ona bez njih nema za cilj ništa drugo nego da podseća. Koliko đubreta napravi pojedinac i šta takvo đubre može da mu učini.

Zanimljiv je i podatak da je za kupovinu samo jednih invalidskih kolica potrebno sakupiti 6 tona čepova. U jedan kilogram stane 400 komada. Brojka, kao i odziv građana nisu zanemarljivi. Osećaj da ste nekome pomogli odvajajući otpad se čini, bezmalo, bizarnim. Ali to i jeste suština parole – koliko vaše malo znači nekome mnogo.

Podizanje ekološke svesti kod građana kroz prizmu pomoći slabima je dalo najbolje rezultate. To, ipak, i pored svega treba da uputi prst na čelo. Da li vrede sva kolica (a vrede neizmerno mnogo) ukoliko dišemo zagađen vazduh i pijemo prljavu vodu? Reciklaža je ophođenje prema sebi samom, vid higijene koju bi svaki pojedinac trebalo da praktikuje. Zbog sopstvenog zdravlja. Ništa više od toga