Žene zadržavaju i nose živi DNK od svakog muškarca s kojim su imale polni odnos, prema novoj studiji Univerzita u Sijetlu i Centra za istraživanje raka Fred Hačison.
Istraživanje, koje je slučajno otkrilo zapanjujuće informacije, izvorno je pokušavalo da utvrdi mogu li žene koje su bile trudne s muškim detetom biti sklonije određenim neurološkim bolestima koje se češće pojavljuju kod muškaraca.
No, ispostavilo se da je ženski mozak još misteriozniji nego što smo ranije mislili. Studija je pokazala da ženski mozak često ima “muški mikrokimerizam“ ili drugim rečima prisutnost muških DNK ćelija koje potiču od druge osobe i genetski se razlikuju od stanica koje čine ostatak tela te žene.
Prema studiji: “63% testiranih žena (37 od 59) imalo je muški mikrokimerizam u mozgu. Muški mikrokimerizam bio je prisutan u nekoliko područja.”
Tako ispada da 63% žena ima muške DNK ćelije koje žive u njihovom mozgu. Istraživači su hteli da saznaju odakle muški DNK dolazi.
Želite li pogodite? Od očeva žena? Ne. DNK vašeg oca se kombinuje s DNK-om vaše majke kako bi stvorili vaš jedinstveni DNK. Pa odakle bi onda mogao da dođe?
Kroz studiju, istraživači su pretpostavili da je najvjerovatniji odgovor da su sve muške DNK ćelije koje žive u ženskom mozgu proizašle iz trudnoće s muškim detetom. To je bila sigurna, ispravna pretpostavka. Ali ti istraživači su živeli u zabludi.
Jer kada su vršili sekciju na mozgu žena koje nikad nisu bile trudne, znači nisu imale muško dete, još uvek su pronalazili muške DNK ćelije koje su prevladavale u ženskom mozgu.
U tom trenutku naučnici nisu znali šta se zapravo događa. Zbunjeni, učinili su sve da sakriju dokaze dok ih ne razumeju i objasne. Zakopali su ih u brojnim studijama i člancima, ali ako ih sve pregledate, naći ćete presudnu izjavu, jednu rečenicu koja otkriva tajnu i objašnjava tačno odakle dolaze ove muške DNK ćelije.
Čega se toliko boje?
“Zaključci: Muški mikrokimerizam nije bio retkost kod žena bez sinova. Osim poznatih trudnoća, drugi mogući izvori muškog mikrokimerizma uključuju neprimećene spontane pobačaje, nestalog muškog blizanca, od starijeg brata prenesen majčinom cirkulacijom ili kroz seksualni odnos. Muški mikrokimerizam bio je znatno češći, a količine su bile više kod žena s indukovanim pobačajem nego kod žena s drugačijim trudnoćama. Potrebne su dalje studije kako bi se utvrdilo specifično poreklo muškog mikrokimerizma kod žena.”
Dakle, prema naučnicima, mogući izvori muških DNK ćelija koje žive u mozgu žena su:
- pobačaj za koji žena nije znala
- nestali muški blizanac
- stariji brat koji je preneo cirkulacijom DNK u maternicu
- polni odnos
S obzirom na činjenicu da 63% žena ima muške DNK ćelije koje žive u njihovom mozgu, za koju od navedenih mogućnosti mislite da je najverovatnije poreklo muškog DNK?
Prve tri opcije odnose se na vrlo mali procenat žena. Ne može se računati da je to 63%. Četvrta mogućnost? To je nešto što je učestalije.
Odgovor je 4. Seks.
Ovo ima vrlo važne posledice za žene. Svaki muškarac čije spermatozoide apsorbirate postaje doživotno živi deo vas. Žene na kojima je rađena obdukcija u ovoj studiji bile su starije osobe. Neke su nosile živi muški DNK unutar sebe više od 50 godina.
Sperma je živa. To su žive ćelije. Kada se ubrizgava u vas, ona bezglavo pliva i pliva dok ne udari u zid, a onda se pričvrsti i zakopa u vaše meso.
Ako je u vašim ustima, pliva i penje se u vaše nazalne prolaze, unutrašnje uho i iza vaših očiju. Zatim ulazi u vaš krvotok i nakuplja se u vašem mozgu.
Kao nešto iz filma naučne fantastike, ona postaje deo vas i ne možete je se rešiti.
Tek sad počinjemo shvatati punu snagu i posledice polnog odnosa.