Zimski jelovnik mnoge asocira na teška jela. Sarma, pasulj, gulaš, kupus i sve nešto što mora dugo da se kuva. A čim se dugo kuva – verovatno se dugo i vari. Domaćice situaciju na stolu pravdaju manjkom svežih namirnica u ponudi. I to je sasvim tačno. Povrće je uglavnom kiselo, meso suvo, a hleb vruć. Međutim, davno je jedan alaski kuvar rekao mudrost koja može da vas navede da proširite vidike:
Nikad nemojte jesti hranu koju ne možete uzgajati ili uloviti na području gde živite.
Pitate se zašto? Nauka je dokazala da je postojanje endemskih vrsta opravdano prirodnim tokovima stvaranja života. To bi značilo da ukoliko živite u Srbiji u kojoj paradajz raste u julu i avgustu vaš organizam ne apsorbuje njegove vitamine u decembru. Likopen (glavni adut paradajza) se zadržava u njemu iako ga termički obradite. A poznato je da C vitamin (drugi adut paradajza) ne trpi temperature veće od 47C. Tako da, kuvani paradajz zimi, a svež leti. Plastenici, GMO proizvodnja i uvoz vam omogućavaju dostupnost svog povrća i voća cele godine. Međutim, da li je to zdravo za vas? Ili bi se valjalo fokusirati na ono što imamo?
Južno voće
Najbolji izvor vitamina C tokom zimskih dana koji nas štiti od virusa. Na našem primorju rastu pomorandže, mandarine, kivi, kukumvat (poznatiji kao fortunela ili mini pomorandža) i nar. Banane, ananas i ostalu egzotiku ćete teško naći na ovom području, pa bi trebalo i da zaobiđete njihovo konzumiranje.
Kontinentalno voće
Jabuke i dunje. To je jedino voće koje može da prezimi. Ne na drvetu, već pravilno uskladišteno od momenta kad se ubere. Slatko, pekmez i kompot odaju poštu voćnim ratnicima tokom zime.
Suvo voće
Šljive, kajsije, smokve, borovnice. Ono voće koje sušeno isključivo na suncu je manje slatko od voća koje je industrijski sušeno. To je zato što se fabrički sušeno voće premazuje šećernim sirupom. Međutim koje god da odaberete, zdravije je od grožđa ili japanskih jabuka u decembru.
Koštunjavi plodovi
Priroda ostvaruje sjajan balans, pa zbog nedostupnosti svežim izvorima cinka i selena (koji se u najvećoj koncentraciji nalaze u zelenom lisnatom povrću) svoje izvorište ovih minerala nudi u koštunjavim plodovima. Orasi, lešnici, bademi. Prepuni zdravih, masnih kiselina. Kesten ne spada u ovu kategoriju, ali obzirom da raste na području Srbije, uvrstili smo ga u zimski jelovnik.
Povrće
Tehnološki procesi u obradi hrane su dostigli nivo u kom se garantuje isti nutritivni sastav proizvoda kad je svež i kad je smrznut. Ipak, samo neke namirnice imaju ove karakteristike, a to su grašak i boranija od povrća i maline, višnje i kupine od voća. Pijace su zimi prepune korenastog povrća kao što su krompir, cvekla, rotkva, šargarepa, celer, paškanat. Tipično zimsko povrće dolazi iz porodice krstašica, a tu spadaju kupus, kelj, prokelj, brokoli i karfiol. Bundeva je vladarka zimskog jelovnika, jer može da se spremi kao slatko i kao slano jelo. Crni, crveni i beli luk su momci za sva godišnja doba. Izbor je i više nego sjajan.
Kiselo povrće
Najdelotvorniji način čuvanja namirnica. Kišeljenjem se prirodno konzerviraju namirnice. Svi akteri turšije su izuzetno bogati C vitaminom, a pri tom pomažu varenje i ubrzavaju metabolizam. Paprika, karfiol, krastavac, luk, šargarepa, kupus, zeleni paradajz. Sve boje su prisutne, a samim tim i vitamini. Jer, kišeljenjem povrća ne gubi se na kvalitetu nego se dobija turšija.