Velike farmaceutske kompanije neće biti srećne posle rezulata najnovijeg, pionirskog istraživanja iz medicinske sfere. Naime, najsveobuhvatnija ispitivanja sprovedena do sada su dokazala da pacijenti sa aktivnim oboljenjima doživljavaju remisiju bolesti ukoliko samo uvedu promene u ishrani. Bez upotrebe lekova.
Neka lek bude hrana i neka hrana bude lek. Hipokrat
U 4. veku p. n. e. otac medicine je načinio hrabar iskorak sa tvrdnjom da je bolest izazvana prirodno, a ne pod uticajem bogova. Životna sredina, način ishrane i životne navike, su prema njegovim tvrdnjama podjednako uticale na zdravlje čoveka. Alati i tehnike moderne nauke su nam pomogli da otkrijemo mnoge tajne ishrane. Ali, mi smo i posle 25 vekova samo zagrebali površinu kompleksnog načina na koji su ishrana i zdravlje povezani. Kao što je Mat Edelson napisao za časopis Hopkins Medicine uspon korporatizma je imao veliki uticaj na medicinu. “Farmaceutske kompanije su oskudevale u novcu, jer ne mogu da patentiraju hranu sa prirodnim svojstvima. Sa praktične tačke gledišta, proučavanje hrane sa hiljadu hemikalija i hranljivih materija je izuzetno kompleksno. I skupo. Poređenja radi, proučavanje efikasnosti jednog leka je daleko jednostavnije i jeftinije. A njegovo distribuiranje mnogo unosniji posao.”
Dr Dejvid Suskind, gastroentrolog dečijeg odeljenja bolnice u Sijetlu, je razbio model.
Suskind je dokazao da hrana zaista može biti lek. Iako neki lekovi daju bolji kvalitet života u kraćem vremenskom periodu, jedini fokus izrade pilula dolazi po ceni potpunog ignorisanja hrane kao leka. Pri tom, pacijenti i dalje moraju da jedu. Ali i da kupuju pilule. U prvoj studiji ovakve vrste koju je predvodio Suskind, objavljenoj 12. januara 2017. godine u “Journal of Clinical Gastroenterology”, dokazano je da promene u ishrani kod pacijenata sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom dovode do kliničke remisije bolesti.
U ovoj studiji, pacijenti su uvodili promene u ishrani prema tipu oboljenja koje imaju. Specifična ishrana ugljenim hidratima za pacijente sa aktivnim Kronom u trajanju od 12 nedelja je dovela do poboljšanja kod svih 37 pacijenata. Ovakva vrsta ishrane je nutritivno izbalansirana i ne sadrži žitarice, mlečne proizvode, prerađenu hranu i šećer (osim meda). Specifična ishrana ugljenim hidratima promoviše unos samo povrća, voća, mesa i jaja.
“Ovo istraživanje menja paradigmu koju terapiju možemo izabrati kod pacijenata za zapaljenskim bolestima creva.”, izjavio je Suskind.
Iako je neophodno uraditi još mnogo studija na ovu temu, iskorak dr Suskinda će sigurno privući pažnju istraživača koji žele da istupe iz farmaceutskog modela. Promene u ishrani kod pacijenata sa gastroentrološkim problemima dokazuju da je hrana, u stvari, lek. Na primer, u Americi je dimljeno meso povezano sa bolestima prostate. Svaka bolest je jedinstvena isto kao što je i svaki čovek poseban, kaže Siskind. Čekamo dalje revolucionarne nalaze ovog medicinskog genija