Granice nas štite i odvajaju. Zadržavaju nas unutra ili drže nas izvan. Lične granice nam pružaju osećaj sigurnosti koji u velikoj meri može biti i lažan, ili u trenutku može da bude prekinut.
Šta su lične granice?
Lične granice su osnovni koncept za zdrav razvoj. Mnogi od nas se bore sa različitim aspektima naših ličnih granica, bilo da smo toga svesni ili ne. Na primer, izbegavamo određene ljude i mesta, isključujemo telefone jer se bojimo da će nas neko zvati i tražiti nešto od nas, provodimo vreme sa ljudima koji nam se ne dopadaju jer ne želimo da povredimo njihova osećanja, nalazimo mane svom izgledu i neko drugi uvek izgleda bolje. Neki od nas konzumiraju previše alkohola na različitim okupljanjima jer to je jedini način da osete pripadnost.
Ovo su sve akcije povezane sa ličnim granicama. Menjamo svoje ponašanje i sužavamo svoj svet u nastojanju da se osetimo bezbedno, sigurno, voljeno ili prihvaćeno. Bez dobro definisanih ličnih granica imamo veoma malo dozvole da kažemo “ne” i “ne želim” u našim životima. Kada smatramo da ne možemo da kažemo “ne”, stavljamo sebe u poziciju da se prećutno saglasimo, da se krijemo ili reagujemo sa samodestruktivnim ponašanjem.
Samozaštita
Lične granice su nam potrebne da bismo zaštitili sebe. Ukoliko propustimo da naučimo šta su lične granice i propustimo da postavimo zdrave granice, imaćemo doživljaj da nas život bombarduje zahtevima.
Bol i njegova uloga
Bol nam ukazuje da nešto nije u redu. Imamo izbora kako ćemo da reagujemo. Možemo da odaberemo da se fokusiramo na njega, i da postanemo svesni šta nas boli. Kada osvestimo šta nas boli i šta nije u redu, u poziciji smo da tražimo i pronađemo rešenje situacije koja u nama izaziva bol. Ukoliko odaberemo da ga ignorišemo, bol nastavlja da raste. Bol ima funkciju privlačenja naše pažnje kao alarm koji se pojačava. Kada previše naraste i više ne možemo da ga ignorišemo, tražimo načina da ga isključimo. Ovo je tačka kada najčešće nastupa samodestruktivno ponašanje, uglavnom u formi kompulsivnih ili zavisničkih ponašanja koja umrtvljuju bol. Ovde spadaju poremećaji u vezi ishrane, premalo ili preterano unošenje hrane, samopovređivanje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, kockanje.
Bol i lične granice
Uspostavljanje ličnih granica zahteva od nas da budemo svesni boli. Ako možemo da osećamo, možemo da postavimo i limite određenom iskustvu. Na taj način se štitimo na vreme, da ne moramo kasnije da se potpuno umrtvimo. Bol se javlja kada su nam povređene lične granice. U našem jeziku postoje i jezički izrazi koji govore u prilog ovoj tvrdnji – na primer “prešao je granicu dobrog ukusa/vaspitanja/ponašanja”, “prevazilazi sve granice tolerancije”.
Izvor: Kristina Pota Radulović, klinički psihoterapeut