Imuni sistem igra jako važnu ulogu u očuvanju našeg zdravlja i to je tako samo ako radi kako treba. Šta je on zapravo, kako nas čuva i kako da mi sačuvamo njega?
U najkraćim crtama, imuni sistem je odbrambeni sistem organizma koji nas štiti od raznih “napada” stranih tela. Ta strana tela su patogeni mikroorganizmi koji su izazivači bolesti, kao što su bakterije, virusi, gljivice i paraziti. Svi oni u našem telu izazivaju infekcije. Imuni sistem ima zadatak da ih u tome spreči.
Imunski sistem je kompleksna mreža organa, ćelija, tkiva i procesa koji rade u nekoj svojoj optimalnoj ravnoteži. Međutim, dešava se i da imuni sistem bude preaktivan i tada se javljaju imunološki odgovori u vidu nekih autoimunih bolesti (primera radi, dijabetes, reumatodini artritis ili alergije).
Šta sve čini imuni sistem?
– digestivni sistem;
– koštana srž;
– krajnici;
– limfni čvorovi;
– koža;
– sluzokoža;
– slezina;
– grudna žlezda (timus).
Svi oni imaju svoju posebnu ulogu u odbrani organizma
Prva prepreka na koju klice nailaze je površina kože i sluznica. Naše telo pokušaće da zaustavi izazivače bolesti na više načina već na samom početku njihovog prodiranja u telo.
– Pojedini enzimi koje imamo u pljuvački ili suzama u oku mogu da unište spoljašnji zid nekih bakterija.
– One bakterije koje uđu u organizam kroz hranu, mahom budu uništene u stomačnoj kiselini.
– Bakterije koje udišemo bivaju zarobljene u bronhijalnom sekretu, a zatim izbačene, pomoću ćelijskih membrana koje se nazivaju treplje. Naposletku, kašljanje i kijanje su način na koji izbacujemo bakterije i viruse koji su dospeli u naš respiratorni trakt.
A zatim su tu primarni i sekndarni limfoidni organi, kao druga linija odbrane.
Krajnici, timus i koštana srž stvaraju antitela. Oni se još nazivaju i primarnim limfoidnim organima. U timusu, odnosno u grudnoj žlezdi, izolovana je posebna vrsta ćelija važna za odbrambeni sistem organizma, a to su T-ćelije. Antitela koja stvaraju ovi organi u stanju su da prepoznaju antigene, strane proteine koje vide kao opasnost, i unište ih.
Koštana srž proizvodi crvena i bela krvna zrnca kao i trombocite. Pored crvene, postoji i žuta koštana srža koja ima dosta masnih ćelija, a koja proizvodi jedan deo belih krvnih zrnaca. Bela krvna zrnca napadaju i uništavaju viruse, bakterije i ostale mikroorganizme koji mogu da napadnu naše telo.
Limfni čvorovi, slezina i krajnici su sekundarni limfoidni organi.
Oni imaju stalan kontakt sa stranim supstancama i borba sa njima je njihov stalan posao i funkcija. Limfni čvorovi i limfni sudovi ispunjeni su limfom koja sadrži hranjive materije ili otpadni materijal našeg organizma. Oni se filitriraju u limfnim čvorovima, gde otpad ostaje zarobljen i gde ga imuni sistem uništi limfocitima. Slezina filtrira krv, uklanja istrošene krvne ćelje i takođe učestvuje u odbrani organizma uništavanjem patogenih mikroorganizama.
Dva osnovna dela imunog sistema
Odbrambeni sistem organizma može biti urođeni i adaptivni.
Svako od nas se rađa sa određenim odbrambenim sposobnostima organizma i upravo one čine urođeni imuni sistem. Ćelije ovog sistema uglavnom se bore samo protiv bakterijskih infekcija.
Adaptivni imuni sistem stvara se i razvija kasnije, u zavisnosti od okolnosti. Ovaj imuni sistem možemo reći ima svoje pamćenje. Deluje na taj način što pamti na koji se način izborio sa nekom bolešću i ponavlja tu akciju. Na taj način, neke bolesti jednom preležane, ne moramo preležati opet. Takođe, prilagođava se i različitim virusima i bakterijama sa kojima se suočava.
Imuni sistem je promenjiv, što znači da vrlo lako može biti izbačen iz svoje ravnoteže i narušen, ali u isto vreme znači da možemo uticati na njega i pomoći mu da bolje radi.
Šta su limfociti, B ćelije i T ćelije?
Limfociti stvaraju antitela koja uništavaju bakterije. Podeljeni su na B i T ćelije. Koštana srž stvara i jedne i druge. B ćelije sazrevaju u koštanoj srži dok T ćelije sazrevaju u timusu .
Ove dve vsrte ćelija deluju na različite načine.
– B ćelije proizvode antitela koja napadaju antigene, molekule koje naše telo ne prepoznaje kao svoje. One mogu da prepoznaju milione različitih antigena, pa čak i one koje nikada ranije nisu ušle u telo. Kada prepoznaju “napadača”, B ćelije ga vezuju za svoju površinu. Tada se ova ćelija aktivira i pretvara u plazma ćeliju koja stvara antitela za tog specifičnog napadača. Ova antitela mogu onesposobiti patogeni organizam ili dati signal drugim ćelijama da to urade.
– T ćelije imaju sposbnost da direktno napadaju strane mikroorganizme, ali ne mogu da prepoznaju antigene kao što tro rade B ćelije. Njima treba signal od drugih ćelija da budu aktivirane. Tek tada one počinju da se dele i da stvaraju hemikalije koje uništavaju strane organizme.
Kako pomoći imunom sistemu da bolje radi?
Najkraće rečeno, vodite računa da se ne zaglavite sa nekim lošim navikama i usvojite zdrav životni stil. To znači da treba jedete raznovrsnu hranu, bogatu hranjivim materijama, vitaminima i mineralima, izbegavate alkohol, cigarete i trudite se da budete fizčki aktivni.
Međutim, onda kada vam je imuni sistem narušen, može se desiti da nemate energije za fizičku aktivnost, nemate apetit ni za kakvu hranu i tada vam treba neka dodatna pomoć da ojačate imuni sistem. Jedan od načina koji će vam možda pomoći je da pijete Imuno bonus sirup za imunitet.
Iznenadiće vas, ali neke jednostavne navike mogu da doprinesu da vaš imuni sistem bolje radi. Evo nekih:
Družite se
Ako provodite ceo dan sami i u zatvorenoj prostoriji, a sve to pod izgovorom da ne pokupite neki virus, znajte to nije dobro za vaše zdravlje. Istraživanja su pokazala da ovakvo usamljeničko ponašanje stvara u mozgu hemikalije koje izazivaju stres i nervozu, a to narušava vaše zdravlje. Osobe koje su društveno aktivne imaju bolji imuni sistem i manje su skloni infekcijama. Zapamtite, vaš imuni sistem pamti i uči, a ni jedan od načina da se upozna sa potencijalnim napadačima svakako ne podrazumeva sedenje pod staklenim zvonom.
Spavajte dovoljno
Odrasli trebaju 7-8 sati sati sna, poželjno je noćnog, jer tako radi naš biološki sat. Da bi i imunološki sistem radio besprekorno kao sat, potrebno je da odmarate dovoljno. Ukoliko mislite da je spavanje gubljenje vremena, možda nije loše da znate da je jedna studija na Univerzitetu u Čikagu pokazala da osobe koje spavaju samo 4 sata dnevno, za nedelju dana stvaraju duplo manje antitela koja mogu da se izbore na gripom.
Gledajte na svet sa vedrije strane
Verovali ili ne, ali konstantno loše raspoloženje i negativan stav su nešto od čega možete da se razbolite. Tada ste pod stalnim stresom. Pokazalo se da osobe koje su stalno lošeg raspoloženja i pesimisitične imaju manje T ćelija nego optimisti. Dakle, gledajte na svet sa vedrije strane! Ako želite, uvek možete naći razlog!
Eliminišite stres
Ne gurajte probleme pod tepih i suočite sa se sa problemima. Svakodnevni tinjajući stres koji skrivate i trpite, jednom će eksplodirati. Pokazalo se da osobe koje su pod svakodnevnim stresom imaju smanjenu otrpornost organizma na bolesti, manji broj ili sporije T ćelije.
Smejte se
Vezano za prethodnu stavku, ovo je jedan od načina da pomognete svom zdravlju. Smeh je zdrav jer pomaže da se smanji nivo hormona stresa i zato jer podstiče proizvodnju belih krvih zrnaca koji se bore protiv infekcija.
Redovno i dobro perite ruke
Ruke su u stalnom kontaktu sa bakterijama i virusima. Sledeći puta kada ih perete, obratite pažnju koliko temeljno to radite. Da li ih zaista dobro očistite sapunom i vodom ili to odradite po nekom automatizmu i ne dovoljno temeljno? Već ovim korakom možete napraviti nepremostivu barijeru za patogene klice.
Ne koristite antiobiotike za svaku sitnicu
Ukoliko na prve znake infekcije odmah posežete za antibioticima, treba da znate da time činite medveđu uslugu svom imunom sistemu. To može da učini da vremenom bakterije postanu i otporne na ove lekove , a i da se vaš odbrambeni sistem organizma ulenji. Osobe koje prečesto koriste antibiotike imaju smanjen nivo citokina
Unosite u ishranu više zdravih masti
Birajte nezasićene biljne masti, jer su one najbolji izbor za normalan rad vašeg imuniteta. Masti su važne za formiranje ćelija i stvaranje prostaglandina, jedinjenja koje reguliše odgovor imunskog sistema na infekcije.
Klonite se šećera
Ovo je važno da znate i ako imate decu koja vole slatkiše, kao i ako ste sami ljubitelj istih. 10 kašičica šećera može da onesposobi bela krvna zrnca da ubijaju bakterije.
Probajte Reishi pečurke
Na Dalekom Istoku poznate su vekovima unazad kao čuvari zdravlja. Smatra se danas da one imaju sposobnost da stimulišu proizvodnju T ćelija tako što povećavaju nivi supstanci koje jačaju imunski odgovor.
Probajte sa probioticima
Zdrav i normalan rad creva i dobra probava osnov su za optimalno izbacivanje toksina, kao i za uzimanje svih neophodnih hranjivih materija iz hrane koju jedemo. Narušena mikroflora u crevima i manjak dobrih bakterija odnosno živih probiotskih kultura, može da naruši naš imuni sistem. Jednostavnim uvođenjem više probiotskih namirnica u ishranu može rešiti problem. Probajte da redovno konzumirate kefir, jogurt, surutku, komubuhu, turšiju ili nabavite probiotik kaspule.
Konzumirajte više glutamina
Glutamin dolazi iz hrane bogate proteinima i ako ga ne unosite dovoljno hranom, telo ga koristi iz skeletnih mišića. Vremenom, to može značiti slabost istih. Međutim, glutamin je važan i zato jer se imune ćelije oslanjaju na ovu amino kiselinu da bi radile svoj posao. Dobar izvor glutamina su supe od goveđeg ili pilećeg mesa.
Aktivirajte imuni sistem sa vitaminom D
Neka istraživanja su pokazala da je ovaj vitamin od izuzetnog značaja za normalnu aktivnost T ćelija jer pre nego što napadnu patogene izazivače bolesti one pokupe molekul vitamina D da se aktiviraju. Ako ovog koraka u odgovoru imunskog sistema nema, onda nema ni napada ni izlečenja. Jedan od načina da imate dovoljno vitamina D jeste da provodite dosta vremena napolju. Porazgovarajte o tome i sa svojim lekarom ako pijete neku redovnu terapiju, jer neki lekovi mogu da smanje nivo ovog vitamina. U tom slučaju, lekar vam može preporučiti da uzimate suplemente.
Isprobajte neke biljke za jačanje imuniteta
U svetu alternativne medicine sve je više biljaka za koje se smatra imaju snažan uticaj na pravilan rad imunog sistema. Opšte je poznato da beli luk deluje odlično protiv bakterija, virusa i gljivica, a tu su i ehinacea, crna zova, đumbir i neke malo egzotičnije biljke kao što su gingseng, graviola i druge.
Kada govorimo o odbrambenom sistemu organizma i njegovom normalnom funkcionisanju, ne možemo a da ne pomenemo značaj vakcinacije. Vakcine na najbolji način iskorišćavaju sposobnost naših imunih ćelija da pamte i da se prilagođvaju.
Suštinski, vakcinisanjem se mala doza virusa uvodi u telo. Naš organizam i njegove imunoćelije prepoznaju antigen i počinju da stvaraju antitela koja deluju kao štit onda kada se organizam zaista suoči sa konkretnom bolešću. Većina imunizacije radi se u detinjstvu, dok u odraslom dobu možete primiti tetatnus, vakcinu protv gripa i u starosti, protiv pneumonije.
Rad imunog sistema nije jednostavno shvatiti jer mnogo toga treba zajedno, u isto vreme da radi – ipak je to sistem. Nekad mu treba potpora sa strane. Pa ipak, čini se da zdravim načinom života, lepšim pogledom na svet, druženjem i optimizmom i smehom možete učiniti mnogo za sebe već sada. Zato to i uradite!