Hašimoto nije samo lukava bolest, to je stil života…

0
215
Hašimoto nije samo lukava bolest

Ležim na VMA 2014. u sobi sa bakom Mašana Lekića i još dve lujke. To je kao najlepši apartman, renovirao ga je jedan buržuj, čije dete je tu ležalo više od godinu dana nakon saobraćajne nesreće. Tamo dospeh iz nehata i nemanja potrebe za tim, a preko gospodina Đurovića kojeg poznajem iz jednog od svojih okruženja i koji je „šušnuo“ da se pobrinu za mene kako valja i trebuje.

Nakon osmodnevnih nesnosnih migrena i svega pokušanog u cilju da mi bude bolje, uputiše mene na ispitivanje u Vojno Medicinskoj Akademiji. Blizu kuće, ah. Maltene tek porođena sa svojom trećom ćerkom Ninom, koju ostavljam tada, nikako to ne želeći. Zalegoh tamo, ni ne sluteći da ću dve nedelje svoga života, raznolika poznanstva kojih se često sećam jer su me svačemu naučila i obogatila me, te spoznaje o svome zdravlju – raznolike takođe – poneti sobom kući… ništa više nije bilo isto.
Sva moguća dijagnostika koja postoji, meni je tada urađena. Čista k’o suza, osim jednog.

Reči koje ječe u mojim ušima su one, čuvenog neurologa dr Evice Dinčić, na otpustu:

„Jovana, vi sisate palac noću. Da li ste vi svesni koliko je to infantilno? Koliko je to jedna emotivna rupa koja se nikada nije zatrpala?“
„Ali ja sam srećna žena!“ (sa skoro podsmehom izgovorih ovo)
„Da, da. To je verovatno ostalo na nivou podsvesnog, zatrpanog. Psihoterapija je jedini lek za vas. Ja vam mogu prepisati brdo medikamenata, ali ne želim. Taj Hašimoto koji vam je nađen, je direktno posledica ove rupe. A Hašimoto je ništa drugo do psihosomatska bolest. A psihosomatske bolesti se jedino mogu izlečiti psihoterapijom.“
„Hvala vam, vidimo se na kontroli.“

Od tada za mene počinje nova faza života, u kojoj ja realno imam autoimuno oboljenje mrtva srećna, pijem nekakve hormone svakog jutra „na tašte“. I neminovno osvešćivanje novih pojava u svom životu, vađenje krvi/hormona na svakih 6 meseci, menjanje terapije po potrebi/nalazima, dopler jednom godišnje. Držanje pod kontrolom, u prevodu. Jedino na šta sam fokusirana jeste da taj konstantni umor i mrtvilo podignem u život, što je više to moguće, kako bih svoj dan i noć odživela kao svi ostali „normalni“ i zdravi. 

hašimoto
bez energije i volje

Ali ne pridajem ja tu mnogo „značaja“, a zapravo fokusa na BOLEST. Radim šta je do mene, postalo je rutina, ali se ne bavim time dodatno usmeravajući energiju koju nemam – na to, nego otpuštam i učim da živim sa tim što je lakše moguće. A nije lako živeti sa Hašimotoom.
Vrlo je važno imati i lekara koji vam uliva nadu i poverenje. Ja svima toplo preporučujem načelnicu endokrine u Zemunskoj bolnici, dr Jelena Tica. Zakažite, čekajte, vredi.

Šta je zapravo Hašimoto?

hašimoto
tri d prikaz kako antitela napadaju stitastu zlezdu

Bolest je dobila naziv po japanskom lekaru Dr Hakaru Hašimotou, on je prvi opisao bolest u svom naučnom radu iz 1912.
Hašimotov tireoiditis je autoimuno oboljenje štitaste žlezde koje dovodi do opadanja njene aktivnosti a kasnije i do njene upale i postepenog razaranja tkiva štitaste žlezde usled poremećaja imunog sistema.

Postoji pet nivoa razvoja Hašimotove bolesti:

1. U prvoj fazi osoba nema niti jedan znak bolesti i hormonalni status je u granicama referentnih vrednosti. Još uvek nema pojave antitela. Ova faza zove se i nulta faza. Ako u najbližoj porodici neko pati od ove bolesti potrebno je prevenirati bolest pravilnom ishranom, utvrđivanjem intolerancije na namirnice (Food Allergy Test) kontrolisati stanje bakterijske crevne flore (omogućiti dobru zaštitu zida creva, smanjiti intestinalnu permeabilnost tj. propustljivost) suplementima, redovno se rekreirati i eventualno uraditi genetska testiranja.
2. U drugom stadijumu imune ćelije počinju napad na štitnu žlezdu i počinje stvaranje antitela. Hormoni tiroidne žlezde su još uvek u graničnim vrednostima.
3. U trećem, subkliničkom stadijumu, štitasta žlezda polako počinje da gubi sposobnost sinteze hormona. Postoji srednji stepen porasta TSH hormona, dok su T3 i T4 u okviru referentnih vrednosti.
4. U četvrtom stadijumu veći deo štitne žlezde je razoren i laboratorijski testovi pokazuju značajan pad proizvodnje hormona T3 i fT4. U ovoj fazi najčešće se dijagnostikuje Hašimoto i počinje se lečenje.
5. U petom stadijumu javljaju se i druge autoimune bolesti kao što su celijakija, psorijaza, Sjogren sindrom, reumatoidni artritis, lupus, multipla skleroza i dr.

Simptomi hipotireoze su blagi i nastupaju postepeno, pa se mogu pogrešno shvatiti kao depresija. Kako Hašimoto obično podrazumeva uvećanje štitne žlezde sa njenom smanjenom funcijom, kao prateći simptomi javljaju se:

• Umor, koji otežava i najjednostavnije fizičke aktivnosti
• Opadanje sposobnosti koncentracije i pamćenja
• Teško buđenje i pospanost već u ranim večernjim satima
• Sklonost ka depresiji i mrzovolji (gubitak volje)
• Proređivanje kose
• Netolerancija na hladnoću
• Gubitak znojenja
• Gojaznost (dobijanje na težini uz isti unos hrane)
• Usporen rad srca
• Usporeni pokreti i govor
• Bolovi u mišićima
• Sakupljanje tečnosti u organizmu (lice, ruke, noge…)
• Podbule oči i suva, zadebljala koža
• Zamagljen vid
• Povremeni ili veoma česti zatvori stolice (opstipacija)
• Poremećaj menstruacije ili obilna menstrualna krvarenja
• Pad libida
• Promuklost

Samo oni koji imaju Hašimoto, znaju šta znači kad nemaš energije ni za šta I ne bi se nikada probudio iz zimskog sna. Šta znači kad hormone sreće ne postoji i stalno moraš da ga bustuješ nečim. Najbolje pomaže, provereno:

• Izlaganje suncu
• Sportska aktivnost
• Suplementi
• Meditacija
• Izlazak iz zone komfora

Ukoliko osećaš bilo koji od ovih znakova i simptoma, idi isproveravaj svoj organizam. Bolje da držiš pod kontrolom nešto što se možda već razvilo a ni ne znaš da ga imaš u sebi. Kao što se meni desilo. Otišla sam zbog migrene, a otkrila nešto što nema veze sa migrenom. Od Hašimotoa ne boli glava! Ali duša… Ko zna i kada sam ga “fasovala” i koliko ga “nosam” sobom po svetu. A tek sam ga otkrila 2014.! Bolje ikada nego nikada. Ja sam već uveliko živela sa tim manjkom volje i energije, prekorevajući uvek sebe zbog toga, čineći verovatno progres bolesti bržim. Ali nekako me baš briga za to, gledam pozitivno, “pala muva na međeda” – što bi rekli u Crnoj Gori. 🙂


Sebi sam jedino dala domaći zadatak da sve radim kako bih se osećala bolje, to jest kako bih obezbedila sebi dovoljno energije, koliko je god više moguće, da izguram dan kako valja i dolikuje jednoj nemajci. :)

hašimoto
podrska jedna drugoj

Evo mojih trikova za dobar balans energije i života:

• Ujutro odšetam/brzo hodam 4 km, ovo mi instant podigne “sreću”, šikne mi endorfin, vrati me u prirodno stanje duha i tela. U letnjem periodu je to i bilo koja aktivnost sa decom (vožnja biciklima, plivanje, roleri…), a u zimskom svakako što više klizanja (konačno džabe!) i skijanje barem 7 dana u toku godine.
• Meditiram 5-10 minuta dnevno, pre sedanja za lap top, prepodne. Meditiram tako što sedim i opustim mišiće i pokušavam da ne mislim uopšte, samo da budem. Nekada to radim i u kolima, to je moja potreba koja zahteva potpuno osamljivanje. Cilj mi je da regulišem misli i oslobodim proctor za produktivnost. Koja mi je neophodna, obzirom na lifestyle (velika porodica i velike ambicije). U sprezi sa Hašimotoom, ovo mi donosi bistriji pogled u kojem nema mesta za malovolju i depresiju. Neophodno. 
• Suplementi: CBD gummies (savršen balans uma i tela, nema anksio-napada i gubim apetit za hranom), koenzim Q10 (bilo koji proizvođač, podiže energiju), Magnezijum i C vitamin od 100 (bilo koji proizvođač, smanjene glavobolje), pijem i suplemente za kožu, kosu i nokte jer to generalno propada od ove autoimune bolesti (bilo koji proizvođač), Bahove cvetne esencije (daju mi uzemljenje i moje slabe strane podržavaju da lakše prevazilazim ono što me nervira).
• Izlazak iz komfor zone, šta to znači? To znači da ne propuštam nijednu poslovnu/networking priliku. Odlazim uživo ili onlajn na događaje, konferencije, edukacije, radionice, meet up-e, sastanke. Jednom rečju, kucam na sva vrata, pratim zajednicu. I nijednom se nije desilo da se vratim kući nezadovoljna, baš nasuprot – dobijem neviđeni elan i konfirmaciju da vredim. Dobijem novo znanje ili iskustvo, dobijem nova poznanstva i mogućnosti, ideje. To me održava u ostvarivanju ciljeva i drži “budnom”, daje mi krila.

U OVOM TEKSTU sam pisala o svojim zlatnim pravilima za veću produktivnost na nivou dana.

• Za hipotireozu važi teza da su žene debele. Ja sam snažno odlučila da se oduprem tome, jer mi je sve izgledalo kao povlađivanje sopstvenim slabostima – “volim da krkam, ali to je od štitne”. I mislim da je apsolutno sve stvar konstelacije u glavi i odnosa prema stvarima i pojavama. Kubureći sa viškom kilograma čitav svoj vek, odlučila sam da neću da budem masna zarozana keva, već nasuprot. Morala sam da prodrem u suštinu stvari, a to je bio ODNOS PREMA HRANI. Oduvek sam izgovarala rečenice tipa: “gojim se od vazduha i vode”, “o ne, opet sam pojela celu čokoladu uveče i sutra se budim sa kilom više, znam!” , itd… Fora je hranu posmatrati iz perspektive zahvalnosti: “Hvala na ovoj čokoladi, baš mi krepi organizam od pada šećera…”, “Kako mi ova voda uliva život…”, počela sam da budem PRISUTNA dok jedem, da posmatram divnu hranu kao nešto bez čega ne bih bila u životu, a posebno kada je imam u izobilju – ona mi služi, hvala joj. Svaki gutljaj vode sam vizualizovala kako mi prolazi kroz grlo kao lek. Pa sam uključila i alat koji mi je promenio život, u smislu da ne pamtim kada sam poslednji put rekla besno “nemam šta da obučem, grozna sam, debela, fujj…”, taj alat se zove EFT tehnika (tehnika emotivnog oslobađanja). Jer, hranom sam kompenzovala sve nedostajuće emocije, a ona je u stvari jela mene. Tapkala sam 6 meseci svakog dana 5 minuta! I postigla fizički izgled iz svojih dubokih vizualizacija sebe kakva želim da budem, to jest kako želim da izgledam. EFT tehnika je moćna i primenjiva na svim segmentima ličnog razvoja, od srca je preporučujem. Čije tehnike sam primenjivala i čije knjige sam čitala delim sa polaznicama svoje radionice “Od mama do super mama”.

Hašimoto je putovanje koje je dovodi do samospoznaje, do novih i dokučivih metoda kako bi ti bilo lakše. Zvuči suludo, ali povezivanje sa ženama koje ga imaju i znanje o ovom autoimunom oboljenju, olakšava svakodnevnicu i daje vetar u leđa. Verujem i da je izlečiv, ali o tome jednoga dana kada odem na selo i budem pisala knjige. 🙂


mamaJo