Search for content, post, videos

Domaći sapun – skidač svih briga

domaci sapun

domaci sapun

Domaći sapun, koji se masovno koristio u seoskim domaćinstvima posleratne Jugoslavije, je pravljen u svakoj kući. Za njegovu izradu se koristila živa (kaustična) soda, kišnica, svinjska mast i so. Sapun se kuvao nekoliko sati uz neprestano mešanje,potom odvajao od tečnosti, stavljao u kalupe,hladio i sušio se. Ono što je tipično za njega jeste karakterističan miris bez parfemskih dodateka. Takav sapun je bio jedino sredstvo za pranje tkanine i tela i za divno čudo, ljudi nisu toliko bolovali od raznih, kožih bolesti. Zato je danas ponovo počela potražnja za domaćim sapunom, jer se u međuvremenu shvatilo da je, za razliku od industrijskog, potpuno bezbedan.

Za razliku od industrijski proizvedenih, domaći sapun uvek u sebi sadrži glicerin. U odnosu na fabričke, domaći sapun peni zbog mešavine sode i masti, a ne zbog hemijski dodatih deterdženata.

Njegova efektivnost u skidanju mrlja i fleka je već odavno dokazana, a nekada su se dečije pelene prale isključivo ovim sapunom da se ne ospe dečija koža.

Pored pranja garderobe, domaći sapun nalazi primenu i u održavanju lične higijene. Koristio se za pranje ruku, tela i kose. Zato ne iznenađuje trend povratka starim vrednostima. Ili to možemo nazvati konačnim buđenjem? Tek, poslednjih nekoliko godina pojavila se manufakturna proizvodnja domaćih sapuna. Doduše, ovi moderni sadrže u sebi aromatične trave i lekovito bilje, ali to samo može da pomogne kupcu da se odluči za neki miris, bez ikakvih posledica po zdravlje kože.

Najraniji pisani dokazi o proizvodnji sredstva nalik sapunu datiraju iz perioda 2.800.godine p.n.e, iz drevnog Vavilona. Formula za sapun koji se sastojao od vode, baze i ulja kineskog cimeta zapisana je na glinenoj pločici. Stari Egipćani su mešali biljna i životinska ulja sa bazama i vodom i to koristili za održavanje higijene. Pominje se da su aromatične biljke dodavane u sapun koji je bio namenjen iskljčivo plemićkom rodu.

Popularna legenda kaže da je sapun dobio ime po mitskoj planini Sapo, gde su se navodno odvijala ritualna žrtvovanja životinja. Loj od žrtvovanih životinja mešao bi se sa pepelom iz vatri koje su se palile tokom tih rituala, dajući sapun.

Postoje recepti za domaći sapun u kom se ne koristi živa soda već pepeo pomešan sa životinjskom mašću. Takav sapun je korišćen isključivo za pranje garderobe, jer je poznato da pepeo jako dobro spira masnoću.

Dug put je prešao domaći sapun, od svog nastanka do danas. Pretrpeo razne modifikacije i varijacije, i opet se na kraju vratio svom izvornom obliku. Manufakture koje ga danas proizvode čitav proces izrade izvode ručno. Kalupi su nešto moderniji, ali time domaći sapun ne gubi na kvalitetu.

Ukoliko se, pak, pitate gde možete nabaviti onaj pravi domaći, za pranje veša, pijaca je pravo mesto za vas.  I dalje postoje domaćinstva koja su odolela trendu industrijske izrade sapuna i ostala verna tradiciji i kvalitetu.