Preosetljivost nije bolest, nije poremećaj ili neko akutno stanje. Pojačana emotivna reakcija na nadražaje okoline veoma je česta pojava kod velikog broja ljudi.
Konstantni osećaj da vas neko ili nešto povređuje nije nimalo prijatan. Progon osećaja povređenosti može umnogome da utiče na kvalitet života. Bol koju izaziva pojačana reakcija na određene okolnosti okupira biće i onemogućava normalno funkcionisanje. Ublažite svoju preosetljivost razgovarajući sa sobom u kriznim momentima. Postavljajte sebi redom pitanja…
Preosetljivost i namera
Distancirajte se od bola na trenutak i razmislite da li vas je neko namerno povredio? Sigurno ste u mogućnosti da razlikujete zločestu nameru od oštre kritike. Ako osoba koja vas je povredila spada u grupu vama dragih ljudi, koji nemaju zle namere, trebali biste da ublažite osećaj uvređenosti. Ne stavljajte fokus na tu osobu i njenu nameru, već na ono što osećate. To je prvi korak.
Definicija osećanja
Kada osećate bol, prva reakcija odbrambenog sistema je da krivite onoga ko vas je povredio. Ono što treba da uradite, nakon što ste se distancirali od “počinioca” je da definišete osećaj. Bitno je da utvrdite za šta optužujete tu osobu. Za osećaj bezvrednosti, osramoćenosti, ili možda za osećaj da ste nevoljeni, neprivlačni i ignorisani? Kada iz tih pitanja izvučete optuženog, ostaje vam tačno izdefinisan osećaj zbog kojeg patite.
Pravi razlog
Nakon određivanja osećanja koje vas proganja, neophodno je da sebi postavite pitanje: “Zbog čega se tako osećam? Šta je ono što mi daje najveću patnju?” Najšešće su najiskreniji odgovori na ova pitanja , upravo vaše slabosti. One stvari za koje VI mislite da ne obavljate kako treba.
Na primer, ako vam je neko učinio da se osećate neprivlačnom, najverovatnije da i sami sumnjate u svoj izgled i kvalitete. Ako vas neko kritikom učini da se osećate bezvrednom, to takođe može da znači da niste ni vi baš zaljubljeni u sebe.
Ono što bi trebalo da imate na umu, a što je od velike pomoći, da suštinski niko ne može da vas natera da se osećate na određeni način. Oni samo mogu da isprovociraju osećaje koji već postoje u vama.
Odahnuće
Kada ste otkrili svoje slabe tačke, neće vam biti teško da ih “ojačate”. Možda vam je potrebno neko vreme da provedete sami. Treba tako i da učinite. Vaš emotivno-mentalni sklop zahteva kratku pauzu kako bi se restartovao. Ako ste društvena osoba, obavezno se nađite sa svojim prijateljicama.
Tražiti pomoć nije nikakav bauk i nije znak slabosti, naprotiv. Da li ste vi ikada bilo koga osuđivali jer je želeo o nečemu da razgovara sa vama? Nekoga ko je tražio pomoć u tom smislu?
Najverovatnije da niste. Situacija je i u obrnutom smeru ista. Vašim prijateljima je baš kao i vama jako drago ako su vam pomogli da se osećate bolje. Čak ukoliko ne zatražite pomoć i savet od prijatelja, na neki način, vi negirate prijateljstvo. Nije nužno da pričate samo o svom problemu, kojeg je svakako lakše rešiti u dvoje. Možete da uživate u dugoj šetnji i na taj način se regenerišete. Stavljajući preveliki fokus na problem i osećaj, čini ga realno većim.
Prevencija
Najbolje je da razgovarate sa onim ko vas je uvredio o onome što osećate. Postoji šansa, da vaš partner ili druga strana u razgovoru, nisu imali pojma da su vas povredili.
To je prilično težak, ali neizbežan zadatak. Morate da budete otvoreni o onome što osećate. Budite uzdržani od svaljivanja krivice na onoga ko vas je uvredio, da razgovor ne bi postao svađa. Takođe ne bi smelo ni da preraste u kukanje. Prosto, hladne glave, objasnite svoj osećaj. Priznajte svoju slabost. Imajte poverenja. Priznavanjem, smanjili ste količinu bola. Razotkrivanjem – umanjili ste šansu da se to ponovi.
Manjak otvorenosti rezultira nepoverenje i dubok osećaj nesigurnosti.
– Dalaj Lama