Search for content, post, videos

Zašto su religiozne zemlje siromašne, a nereligiozne bogate?

religiozna zemlje, simbol polumeseca, krsta i davidove zvezde

Iako ova tvrdnja u najmanju ruku zvuči skandalozno, nema sumnje da je potkrepljena dokazima. Naime, velika sociološka studija rešila je dugogodišnju dilemu kada je reč o povezanosti religioznosti i ekonomskog blagostanja u društvu. Autori tvrde da su rezultati pokazali da je sekularizacija društva u 20. veku prethodila snažnijem ekonomskom razvoju, a ne obrnuto. Dakle, sociolozi su dokazali da se u kapitalizmu religiozne zemlje ne snalaze baš najbolje.

Smrtni grehovi – koliko ih zaista ima?

Religiozne zemlje, za razliku od nereligioznih i dalje zadovoljstvo pronalaze u duhovnom, a ne u materijalnom.

religiozne zemlje, simbol polumeseca, krsta i davidove zvezde

U uvodu svog rada autori ističu da je već dugo poznato da su stanovnici siromašnijih zemalja religiozniji, a stanovnici bogatih manje religiozni. No postavljaju pitanje koja je od tih pojava prethodila onoj drugoj.

Naime, neki sociolozi su zastupali tezu da siromaštvo podiže nivo religioznosti, a bogatstvo smanjuje. Na primer, Emil Durkem je tvrdio da religioznost slabi kada tehnološki razvoj zadovolji ljudske materijalne potrebe. Neki drugi su, pak, smatrali da promene u religioznosti mogu biti povoljne za ekonomski rast. Maks Veber je smatrao da je protestantska etika, osobito kalvinistička, koja je podržavala vernike da rade u sekularnom društvu, bila temeljni pokretač za razvoj kapitalizma.

Ide li se još uvek u pakao zbog svojih grehova?

Religiozne zemlje su nazadovale u 20. veku

Čitav talas naučnih dostignuća te mogućnost komunikacije omogućile su ljudima širom sveta, i bez prisustva kapitalizma, da odbace versku dogmu kao jedinu validnu. Talas oslobođenja je samo pripremio tlo za današnju situaciju. U istraživanju, naučnici su koristili podatke koji su prikupljani od 1990. godine pa do danas. Upitnici su uključivali, između ostalog, brojna religiozna pitanja – od onih o porodičnim vrednostima do onih o odnosu prema pobačaju, razvodu i homoseksualnosti. Studija je sprovedena na uzorku od 109 zemalja, širom sveta.

Autori u uvodu takođe ističu da su rezultati njihove analize pokazali da je porast nereligioznosti u prošlom veku generalno prethodio ekonomskom rastu.

”Naši nalazi pokazuju da sekularizacija prethodi ekonomskom razvoju, a ne obratno”, rekao je vođa istraživačkog tima sa bristolskog univerziteta.

Tolerancija i ljudska prava

No koautor studije upozorava da to ne znači da sekularizacija doslovno uzrokuje ekonomski rast jer su oba fenomena mogli prouzrokovati neki treći činioci i to s vremenskim distancom. Autori ističu da je studija takođe utvrdila da su tolerancija i razvoj ljudskih prava u 20. veku još snažnije povezani s ekonomskim razvojem. Ove korelacije ostale su snažne čak i kada su isključili faktore kao što su obrazovanje i kulturno nasleđe. Iz toga se može zaključiti da je glavni pokretač uspeha u društvu tolerancija.

”Sekularizacija vrlo često ide zajedno s većom tolerancijom prema homoseksualnosti, pobačaju, razvodu i sl.”, izjavio je koautor studije.

U zaključku studije stoji da ovi rezultati ne znače da religiozne zemlje ne mogu biti ekonomski uspešne. ”Verske institucije moraju pronaći svoje vlastite načine modernizacije i poštovanja ljudskih prava”, poručio je.

Izvor: 6yka.com