Gej parada, Parada ponosa ili prajd je događaj koja izaziva puno kontraverzi u našem društvu. Uglavnom se problematika vezana za gej paradu rešava na društvenim mrežama. I pomalo u Skupštini republike Srbije. Ovogodišnji prajd je završen, a jedna Beograđanka je objasnila zašto ona ne podržava gej paradu.
“Odmah na početku da se nešto razumemo – nemam ništa ni protiv homoseksualaca, ni protiv njihove šetnje. Ko sa kim vodi ljubav i šeta pod ruku apsolutno je privatna stvar i svačije pravo. Volite se ljudi sa kim god hoćete.
Uostalom, kad bismo manje zabadali nos u tuđa posla i tuđi krevet, mnogo bi nam bolje u životu išlo.Nikoga ne treba ni osuđivati ni mrzeti zbog ličnog izbora, nasilje da i ne spominjem, sve mi je to veoma nehrišćanski.
Ali, ono što mi smeta jeste informacija koja se pojavila u medijima – 500.000 evra je državu koštala ovogodišnja gej parada.
Opa! Mašala, Srbijo, pa ja nisam imala pojma da smo tako bogati!
Prezadužena država u kojoj mnogi nemaju hleb i mleko na stolu, izlila je iz očerupane i ojađene zajedničke kase toliki novac za dva sata blokiranog grada, sveopšteg haosa i čitave mobilizacije vojske i policije.
Država koja je mojoj bebi zakinula povraćaj PDV-a, jer je to “suvišna administracija”. Ukinite PDV potpuno, očigledno imamo para u toj našoj jadnoj kasi. I nemojte mi reći povećaće se roditeljski dodatak – hoće, ali pojavila se informacija da će se isplaćivati duplo kraće! Da, drage mame, umesto dve godine, dobijaćemo taj bedni novčani podsticaj za sprečavanje bele kuge samo godinu dana!
Da onda ne čujem “zabrinute” zvaničnike kako jadikuju i tuguju nad gubitkom 40.000 stanovnika Srbije svake godine, i kako se ubrajamo u starije nacije u svetu!
Ko će u ovoj zemlji da odgaja decu? Možda moja prijateljica, kojoj je za višegodiše rmbačenje za 30.000 obračunato 14.000 porodiljske nadoknade? Ili moj komšija, koji je dobio otkaz u državnoj firmi sada kada čeka i drugo dete, da bi neko drugi u istoj dobio stalno zaposlenje? Možda roditelji da nam pomognu? A, ne, oni su u kreditima koji ih godinama dave.
Pa, šta vam je, ljudi, ponosnu mamu Marinu koja čeka 10. dete nazivaju ludom!!!
A šta ćemo sa ljudima kojima je novčana pomoć neophodna bukvalno da bi preživeli?
Sada ne pričam o gladi. Sve novine prenele su apel za pomoć Mariu Jurešiću, mladiću koji boluje od raka kože i kojem je potrebno 160.000 evra da bi mu lekari bukvalno spasili život. Da li je u nekoj kasi ostalo da se izlije za njega i njemu slične?
Kad sam u novinama pročitala informaciju da je za tih 500.000 evra moglo da se kupi 3 mamografa, samo što me šlog nije strefio.
Nadam se da smo svi toliko svesni da znamo koliko mamografa ima u Srbiji i koliko žene čekaju na red. Ili koliko ima gladnih koji čekaju obrok u narodnoj kuhinji kao ozeblo sunce.
Još nešto što mi jako smeta jeste stalno guranje u prvi plan borbe za ljudska prava. Ja iskreno ne primećujem da su homoseksualcima neka prava uskraćena. Ja ih poznajem dosta i svi su na odličnim pozicijama, jedna je čak i ministarka. Super zarađuju i nisu nikada doživeli neki incident zbog svog seksualnog opredeljenja.
Možda ćete sada potegnuti pitanje nasilja i huligana.
Osuđujem svaku vrstu nasilja, ali jedno mora da bude jasno – huligan je huligan, njemu je svejedno ko ste, šta ste i sa kim ste u krevetu, njemu treba samo izgovor da polupa ovo malo grada ili istrese svoj kompleks niže vrednosti na slabijem.
Srećom, oni su, realno, u velikoj manjini.
Uostalom, šta ćemo sa nasiljem nad ženama? Zašto država ne donira 500.000 evra za sigurne kuće? Pošto sigurno neće, neka bar da ovlašćenje i policiji da zatvori nasilnike. Platite im dnevnicu da hapse nasilnike i sprovode pravdu, ne da prave imitaciju opsadnog stanja u prestonici.
Na kraju, nikako ne mogu ni da shvatim šta tačno predstavlja parada ponosa.
Ne treba da kriješ ko si i šta si, ali nema potrebe ni da mašeš svima ispred nosa. Jesi li homoseksualac zbog drugih, da drugima pokažeš ili si jednostavno to što jesi? Poznajem i slučajeve koji misle da je to sada u trendu, pa su se, eto, deklarisali kao gej.
Kao što rekoh na početku, gledajmo svi svoja posla. Tvoj posao nije da dokažeš tamo nekome kakva ti je seksualna orijentacija.
Po meni, nikakav uspeh nije šetati potpuno zagrađen kordonima oklopljenih policajaca, tenkova, vodenih topova, konjanika i čime se već sve služi naša policija za suzbijanje sukoba tokom okupljanja visokog rizika.
Brini o sebi, svom životu, partneru, prijateljima. To što ćeš prošetati centrom Beograda pola sata teško da će bilo šta da promeni. Dok je tu policija, sve je u redu, ali parada, nažalost, nikome neće promeniti mišljenje.
Imala bih još štošta da iznesem, ali kao da će to nečemu zaista poslužiti. Možda će se mnogi složiti sa mnom, možda i ne, ali u državi koja uvek ima neke neobične i nikom razumljive prioritete, na kraju će se sve svesti na “tra-la-la ili staru dobru izreku: Svakom je njegova muka najveća”, zaključila je Beograđanka.
Izvor: kutaknet.com