Search for content, post, videos

Šta je to što zaista opisuje naš karakter?

karakter
karakter

macka sa stavom

Karakter čoveka jedna je od onih večni tema, koje ne jenjavaju ni u jednom vremenu. Bilo da su muškarci ili žene u pitanju, kriminalci ili “običan” svet, preispitivanje karaktera se dešava svakodnevno. Nekada javno, a ponekad iza scene.

Mlada blogerka Alice Sims objavila je svoje više nego zanimljive impresije o tome šta zaista čini naš karakter. Šta nas to zaista opisuje kao ljude?

“Čak ni u bajkama nisam mogla da prihvatim jednostranost likova. Svi imamo mračne i svetle strane. Verovanje u svoju bezgrešnost odlika je nezrelih, ograničenih ljudi, koji su zbog svoje ubeđenosti u takvo stanje sebe praktično nemogući za saradnju. Onu intimnu saradnju – partnersku.

Naime, došla sam kući, legla u krevet i ne mogu da spavam. Motaju mi se misli po glavi koje me razbuđuju. Pokušavala sma dugo da odgonetnem šta me tačno toliko tišti i drži budnom. Na kraju sam shvatila da je to razočaranje.

Vidite, danas sam ostala bez posla i to se, kao i u većini slučajeva, desilo iznenada. Obrazloženje za moj otkaz bilo je bljutavo. Nije dalo nijedan kokreta razlog zašto ja ne mogu da budem i dalje deo tima tj. kompanije. Nijednu moju grešku nisu naveli. Samo neka pusta priča o tome kako meni nije više mesto tu. Nešto u stilu – za nove projekte, moj profil im neće odgovarati…

Provela sam dan tužna i u šoku, pokušavajući da proceesuiram sva dešavanja tog dana u svojoj glavi. Kao samohrana majka dvoje dece, koja je inače obožavala svoj posao , nisam mogla da zamislim sebe nezaposlenu.

Sva sreća, nisam previše gubila vreme tugujući. Sela sam i skovala plan svog novog života. Dobila sam novi posao iste nedelje i reorganizovala svoj budžet jer sam dobila duplo manju platu. Ali i dalje nisam spavala. Mučilo me je sve. Neka gorčina pomešana sa uzbuđenjem zbog novog posla.

Shvatila sam da ako verujete da su ljudi suštinski dobri, morate nailaziti na razočaranja u životu. Ali to ne znači da treba sumnjati u svačiju dobrotu – naprotiv. Treba imati na umu uvek da svako od nas ima u sebi i dobro i loše. Ipak, najvažnije je na koji način tretiramo druge ljude.

Naše akcije nas definišu!

To sam shvatila. Nije važno ono što govorimo, već kako se ponašamo. To je naš karakter. Važno je biti svestan svojih mana i dovoljno poznavati sebe. Najvažnije od svega je naučiti reći “izvini” i ” u redu je”. To nas čini boljim ljudima. Razočarenja neće nestati, ali kada čovek poznaje dovoljno sebe lakše mu je da se izbori sa problemima i situacijama koje ga snalaze u životu.

Ne možete uvek da očekujete od drugih, koliko očekujete od sebe. Postoje različiti kriterijumi ali i mogućnosti. Moramo sačuvati druge od sebe ali i sebe od drugih. Ne važi baš uvek “kako zrčiš, tako privlačiš” , ali trebali bismo da verujemo bar delimično u tu konstataciju. Stvari koje se dese, a nismo ih svojim delovanjem zaslužili, treba da vidimo kao šansu da nešto promenimo u svojim životima. Ako svaki problem posmatramo kao šansu da rešimo situaciju i učinimo sebe jačima, onda će naš život zaista biti ispunjen šansama. Pridavanjem prevelikog značaja problemu, dobijamo samo realno veći problem!”