Za ljudska bića, rast u detinjstvu dovodi do zrelosti. Međutim, ovo je relativan pojam. Zrelost u odnosu na šta? Ipak, rast se manifestuje u mnogo različitih oblika. Rast od zigota do fetusa. Od sedmogodišnjaka do pubertetlije. Od nezrelog do zrelog. Drugi oblik rasta se odnosi na veličinu mozga.
Biološki, rast je sudbina svih uspešnih organizama.
Nedavna studija u Zborniku kraljevskog društva je pronašla vezu između veličine mozga i sredine u kojoj žive životinje. Naime, krenuli su sa pretpostavkom da je mozak seoskih životinja nešto manji u odnosu na rođake iz grada. Da li je moguće da su vrste koje se prilagođavaju na nove izazove razvile sposobnost rasta mozga kroz generacije? I da li je to od presudnog značaja za količinu inteligencije, manifestovanu kroz uspešno prilagođavanje u novoj sredini?
Ipak, u naslovu publikacije stoji “Gradski miš pametniji od seoskog miša”.
Ovakva vest sigurno raduje ljude koji se ponose veličinom svog mozga. Ideja da količina moždane mase (izražena u kilogramima) ukazuje na kognitivne veštne, u najmanju ruku je laskava. Ono što stoji u tekstu ispod naslova jeste da samo dva, od deset ispitanih sisara, imaju veći mozak u svojim urbanim varijantama. I još stoji da je kapacitet lobanje dve ispitane vrste porastao u svojoj seoskoj varijanti.
Intuitivno shvatanje da veći mozak znači inteligentniji se prvi put pojavilo kada smo otkrili životinje sa mozgom većim od naših- kitovima i slonovima. Možda da se korelacija između veličine i količine izražava kroz procenat koji mozak zauzima u određenoj masi? Iako ljudska bića i na ovakvoj listi vode, ovo merenje je pristrasno prema pticama i ostalim malim životinjama koje imaju relativno velike mozgove u odnosu na svoju ukupnu težinu. Posle više razmatranja, naučnici su konačno ponudili tzv. encefalizacijiski količnik : veličina mozga u odnosu na očekivanu veličinu mozga, u odgovarajućoj taksoni. I ovde su ljudi na vrhu liste. Fuj.
Vezu između veličine mozga i količine inteligencije, za ljudsku vrstu, možemo posmatrati i kroz razvoj rastućeg deteta.
Mozak svakog odojčeta se razvija kroz periode sinaptogeneze- ubrzano stvaranje sinapsi. Ovaj ubrzani rast se usporava onda kada dete prestane ubrzano da raste (oko prve godine života). To je period kada je glava deteta nasrazmerno vaća u odnosu na telo (prema taksonima za tu vrstu). Sledeća faza razvoja mozga se odvija se kroz povezivanje sinapsi.
Razmislite o psu. Njegov rođak, vuk, ima 30 % veću moždanu masu u odnosu na pripitomljenu verziju. Da li to znači da je pas manje inteligentan zbog svog evolutivnog puta?
Ili se njegov uspeh meri količinom pripitomljenosti koja u mozgu menja suptilne delove- sposobnost da divlja životinja živi sa čovekom?
Na kraju studije stoji da količina inteligencije nije povezana sa veličinom mozga. Ono što je važno jeste na koji način je mozak struktuiran tj. kako su povezane sinapse i na koji nečin prenose impulse. Uostalom, u zaključku publikacije stoji da su naučnici, takođe, ustanovili da muškarci, koji generalno imaju veći mozak od žena, nisu ničim dokazali da imaju naprednije kognitivne sposobnosti od lepšeg pola.