Svest oblikuje realnost, tvrdnja koja je zaslužila mnogo pažnje širom alternativnih medija u celom svetu. No, svijest je takođe i predmet proučavanja mnogih naučnika, pogotovo u vezi s kvantnom fizikom i načinom na koji se može povezati s prirodom naše stvarnosti.
„Potraga za svešću u mozgu je isto kao i potraga za radiovoditeljem u radioaparatu.” – Nasseim Haramein, voditelj istraživanja Resonance Project.
Fizička bol je direktno povezana sa našim emocijama, evo kako…
„Smatram da je svest osnova. Smatram da materija proizlazi iz svesti. Ne možemo zaobići svest. Sve o čemu govorimo, sve što zapravo postoji, zahteva svest.” – Max Planck, teoretičar fizike koji je ustanovio kvantnu teoriju za koju je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1918. godine.
„Nemoguće je formulirati zakone kvantne mehanike, a da su potpuno konzistentni bez korištenja svesti.” – Eugene Wigner, teoretičar fizike i matematičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1963. godine.
Tvrdnja da „svest stvara stvarnost” otvara mnoga pitanja. Znači li to da mi kao individue (i na kolektivnom nivou jedne ljudske rase) možemo oblikovati, kreirati kakvu god stvarnost želimo za sebe? Znači li to da možemo proizvesti drugačiji stil života i privući neka iskustva? Događa li se to odmah? Treba li vremena? Kako da to učinimo?
Iako nismo u mogućnosti da odgovorimo na ta pitanja s apsolutnom naučnom točnošću, znamo da na neki način postoji veza između svesti i fizičkog materijalnog sveta u nekom obliku. Takođe, ništa više ne znamo o tom odnosu, znamo da postoji i da ima neku važnost.
„Temeljni zaključak nove fizike je shvatanje da posmatrač oblikuje stvarnost. Kao posmatrači, lično smo uključeni u izradi vlastite stvarnosti. Fizičari su prisiljeni da priznaju da je svemir mentalna konstrukcija. Fizičar početnik sir Džejms Džins piše: ‘Struja znanja kreće prema nemehaničkoj stvarnosti. Svemir počinje da izgleda kao velika misao, a ne kao veliki mašina. Čini se da mozak više nije slučajni prolaznik kroz svet materije, već je začetnik i vladar tog sveta.’ Pomirite se s tim i prihvatite zaključak – svemir je nematerijalan, mentalan i duhovan.” – R. C. Henry, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu Džons Hopkins.
Kvantni eksperiment dvostrukog proreza vrlo je popularan eksperiment koji meri kako su naša svest i naš materijalni svet prepleteni. To je dobar primjer koji pokazuje kako su faktori povezani sa svešću i naš fizički, materijalni svet nekako isprepleteni. U ovom eksperimentu, dvostruko prerezani optički sistem testira moguću ulogu svesti u kolapsu kvantne talasne-funkcije. Istraživanje je otkrilo da su faktori povezani uz svest značajno uticali na stvarnost.
Iako je to jedan od najpopularnijih eksperimenata kojim se proverava veza između svesti i fizičke stvarnosti, postoje mnoga druga istraživanja koja jasno pokazuju da su svest, ili faktori koji su s njome povezani, na neki način direktno povezani s našom stvarnošću. Mnoga istraživanja u području parapsihologije su to demonstrirala. Naravno, možda ne razumemo sadržaj te veze i u većini je slučajeva ne možemo ni objasniti. Međutim, postoje i neprestano se proučavaju.
Neki drugi primeri takvih istraživanja su i ekperimenti psihokineze koje sprovodi vlada, globalni ekperiment svesti, obaveštajne agencije koje stalno imaju ovakvu vezu na oku, misli i namere koje menjaju strukturu vode, placebo efekt, proučavanje teleportacije i mnogo više.
Promena zahteva akciju, no mesto s koje akcija dolazi je najvažnije.
Moderna nauka, pogotovo kvantna fizika, proučava drevni misticizam i koncepte koji su duboko ukorenjeni u razne kulture širom starog sveta. Jedan izvrstan primer te tvrdnje je premisa da je sve energija, ništa nije čvrsto.
„Ono smo što mislimo, sve što jesmo proizlazi iz naših misli, naše misli oblikuju svet.” – Gautama Buddha
„Iako postoje različitosti, smatram da Budina filozofija i kvantna mehanika imaju slične poglede na svet. To možemo videti u ovim izvrsnim primerima ljudskog mišljenja. Bez obzira na divljenje koje osećamo prema tim velikim misliocima, ne smemo zaboraviti da su i oni bili ljudska bića, kao i mi.” – Dalaj Lama
Izvrstan primer saglasnosti kvantne fizike i drevnih kultura jest činjenica da je Nikola Tesla bio inspirisan Vedskom filozofijom kad je razvijao svoje ideje energije nulte tačke. No, zašto je ovo važno? Važno je jer moderna fizika ukazuje na to da svest posmatrača oblikuje stvarnost. Način na koji mislimo i percipiramo može da bude odgovoran i igra važnu ulogu na fizički konstrukt kojeg vidimo svojim očima.
Ako pogledamo svet i analiziramo ga na nivou društva, šta vidimo?
Kako bismo kreirali svoju stvarnost, naši se obrasci mišljenja i način percipiranja moraju promeniti. Šta menja način na koji percipiramo stvarnost? Informacija. Kad usvojimo novu informaciju, menjamo način gledanja na svet oko sebe te se kao rezultat i naša stvarnost menja, a počinjemo i da pokazujemo to novo iskustvo sagledavanjem šire perspektive. Naučnici raspravljaju možemo li da promijenimo i svoj fizički oblik i smatraju da smo sposobni za to. Ali to je proces koji zahteva puno vremena, nivoa i to je nešto što još ne razumemo.
Vrlo važan zaključak ove nove fizike jeste ako faktori svesti kreiraju našu stvarnost, to znači da promena počinje u nama. Počinje s načinom na koji spoljni svet gledamo unutrašnjim očima.Naša percepcija sveta mogla bi biti samo refleksija našeg unutrašnjeg sveta, našeg stanja bića.
Smatram da je ljudska rasa u procesu „buđenja” i „otvaranja” mnogim stvarima. Prema tome, naš se način gledanja na svet i percipiranja uveliko menja. Ako želite da promenite svet, promenite način na koji gledate stvari i te će se stvari promeniti.
„Budi promena koju želiš u svetu.” – Mahatma Gandi
„U fizici više ne postoji ništa novo što bi se moglo otkriti, već ostaju samo sve preciznija i preciznija merenja.” Ovo je izjavio lord Kelvin 1900. godine i pokazalo se da je u krivu već nakon pet godina kad je Ajnštajn objavio svoje istraživanje relativnosti. Ove Ajnštajnove nove teorije promenile su tadašnji standardni okvir razmišljanja. Ta situacija navela je naučnike da budu otvoreniji prema alternativnim pogledima na pravu prirodu naše stvarnosti. Ovo je izvrstan primer onoga što je nekad bila neporeciva istina, a danas više nije.
„Ova izjava lorda Kelvina izraz je paradigama prošlosti. Nekad smo znali da je Zemlja ravna, nekad smo znali da smo centar svemira i nekad smo znali da čovek ne može da leti. Kroz sva razdoblja ljudske istorije, intelektualni autoriteti potvrđivali su svoju moć jednostavnom supresijom elemenata stvarnosti koji se jednostavno nisu uklapali u okvir prihvatljivog znanja. Zar smo imalo drugačiji danas? Jesmo li zaista promenili otvorenost prema stvarima koje se ne uklapaju u okvir? Moguće je da postoje koncepti naše stvarnosti koje tek moramo razumeti i ako otvorimo oči, možda ćemo primetiti da smo prevideli nešto značajno.” – Terje Toftenes
Izvor:Atma.hr