Gotovo da su izumrle generacije ljudi kojima je u životu bio potreban samo mir. Nije Mir samo sedeti skrštenih ruku, u nemanju ničega, već je Mir stanje svesti promišljeno i u “kosmičkoj” ravnoteži. Koliko nas je porobio konzumerizam?
Svi smo, ili bar većina nas, gramzivo pohrlili ka ispunjenju nametnutih vrednosti, ka iluzornom komforu koji bi trebao magično da ispuni naše živote srećom.
Garderoberi i cipelari prepuni, najnoviji ajfon, silikoni, sjajni gel nokti, puni sjaj fasade da prikrije ugušenu svetlost unutrašnjosti. Nije problem imati stvari, već je tužno nemati sebe. U celoj toj jurnjavi ljudi su toliko počeli da liče jedni na druge, da je sve teže naći autentičnog čoveka.
Sve je počelo sa kasapljenjem ženskih tela i lica, dovođenje lika u neprirodnu simetriju, a tela u fabričke kalupe konfekcijskih brojeva. To je početak omasovljena pojave bezličnih žena ali sve češće i muškaraca, koji poput pokvarenih robota ponavljaju reakcije i oponašaju jedni druge.
Možda ta bezličnost i nije toliko strašna, koliko polarizacija planete na bogate i siromašne. Svet u kome deca na jednoj strani rade za činiju pirinča dnevno, na istoku, da bi psudo elita zapada uživala u čarima dečijih ruku dela. Zemlje koje se bore za prava deteta, upravo ih najviše ih osporavaju, što se da utvrditi ekonomskim pokazateljima.
Zašto ne odustanu prepodobni zapadnjaci od profita koji ostvaruju na uštrb porobljene dece širom sveta. Čemu dvostruki aršini? Dok mašu deklaracijom o ljudskim pravima, krvave dečije ruke proizvode milijarde dolara.
I dok jedni gamižu u pohlepi za materijalnim, drugi grcaju u strahu i krvi da prežive. To se danas zove Demokratija. Takozvani slobodan svet o kome svi sanjaju. Nijedni srećni. Jedni jer u suštini od trke za novcem nemaju vremena istinski da konzumiraju ono što su zaradili i drugi koji su u stalnoj čežnji da ostvare taj “nedosanjani” san.
U tom kovitlacu, u kojem svi letimo život prolazi neverovatnom brzinom.
Koji će biti trenutak osveščenja i da li će ga biti ostaje pitanje. Do buđenja nastavljamo da konzumiramo jer ne znamo bolje.