Dođe tako dan, kad čovek neminovno osvesti da je život oko njega jedna velika komedija. Parodija u kojoj živimo danas, nije aktuelna samo u našoj zemlji. Kada se posmatra svetski politički vrh mora se priznati, da je konkurencija “kojekakvih” među izvođačima ove predstave zvane politika zaista nepregledna. No, trenutna aktuelna izborna kampanja, inspirisala me da malo razmislim. Kako bi mogla da izgleda Srbija za deset godina, u odnosu na ovo što se danas dešava.
Hajde bar da pokušamo da zamislimo da je moguće da za deset godina od sad, a četrdeset godina nakon što gledamo iste face na političkim funkcijama, dobijemo potpuno nova lica koja će voditi zemlju…Nekako mi je najprirodnije da Karleuša bude predsednk Srbije, moderna je i upućena u “zapadnjačke” trendove, te bi nas bez sumnje neprikosnoveno predstavljala u svetu. Kako bi se balans održao starlete-pevačice, Soraja da bude potpredsednik bez trunke ustezanja.
Na mesto premijera bez sumnje dolazi Ceca, eminencija estrade i tzv srpska majka. Dokazala je da je pravi operativac i sposobna za biznis, te je zbog svog preteranog zaleta u poslovanju dobila i nezasluženu zatvorsku kaznu. Izlišno je pominjati druge delove biografije ove ikone morala, njen CV je više nego prigodan za obavljanje ove funkcije.
Teško je zamisliti boljeg ministra odbrane od današnjeg jer je zaista autentična prilika u našoj istoriji. Ipak postoji neko ko bi mogao da se oproba kroz deceniju, u koga duboko verujem. Marinko Rokvić. Čovek – istaknuti borac-veteran na čuvenom frontu Parking Servisa.
Ministarstvo za rad i zapošljavanje bi trebala da pokrije Lepa Brena. Definitivno je regruterka novih snaga broj jedan na Balkanu. Njen pomoćnik – pogađate Saša Popović.
Za ministarku kulture koga bismo mogli drugo da zamislimo osim Stoje. Burek može da se spakuje i u zvanična dokumenta zar ne? Ministarstvo bi moglo da bude premešteno u zgradu Pink-a, a originalna zgrada da se pretvori u buvljak.
Idealan kandidat za ministra spoljnih poslova bila bi Severina. Taman da se izglade “zatugneti” odnosi sa susedima.
Ministarstvo trgovine bi mogli da pokrivaju čuveni zemunci, no pošto su trenutno nedostupni, najbolje bi bilo da to mesto popuni Dara Bubamara. “Puno košta”- pa nek ide život.
Kad je u pitanju ministarstvo energetike, mogli bismo neku našu snajku povući sa Bliskog Istoka. Ne sećam im se imena, ali ima ih estradnih biserki koje su se zaljubile u lepote naftnih bušotina i zauvek napustile rodnu grudu.
Ministarstvo “prosvete” je zamalo pripalo onomad Zorici Brunclik, vreme dolazi da joj se narod oduži. Za pomoćnika ministra, tu nema sumnje, Željko Mitrović, iako bi mogao dirigovati celu ovu postavku kao premijer, sigurnije bi ga bilo držati bar malo po strani.
Direktor(škinja) za kancelariju Kosova i Metohije ipak mora da bude neko ko nije mikrofon koristio za pevanje uz muziku. Nataša Kandić. No otpevala je dovoljno da zasluži baš tu funkciju.
Sport i omladina, pa ko drugi do veliki sportista i obožavatelj omladine Era Ojdanić. “Ništa nam je u glavu kakav nam je u tijelo”. Ukoliko ga do tada neki savesni otac devojčice ne učini nedostupnim. On bi bio ujedno ministar i prosvetitelj.
Ministar zdravlja Aca Lukas – krajnje zasluženo!
Pošto su svi previše fini i najteže što su podizali u životu je mikrofon, za ministra poljoprivrede postaviti glavnog direktora Monsanta. Naše zvezde ne mogu da prljaju ruke, čak ni na papiru. On da volontira, a mi ćemo mu za uzvrat dati Vojvodinu i sve plodne oranice za eksperimente GMO semena.
Za digitalizaciju, inovacije i nove tehnologije ko drugi do Tijana Ajfon. Pseudonim govori hiljadu reči.
Najteže je pronaći ministra unutrašnjih poslova. Možda ako neki ministar sadašnji počne da peva. Uh pa imamo i takve. I to je rešeno. Premijerka Ceca sigurno neće imati ništa protiv.
Eto, možda nakon nekih izbora dobijemo i ovako lepu i nasmejanu Srbiju… Ne daj Bože…