Tužne sudbine istočnjačkih naroda…
Čak i najosnovnije poznavanje istorije, prosečnog đaka osnovne škole, moglo bi da potvrdi činjenicu, da civilizacija i uopšte napredna misao dolazi sa istoka. Teško je odrediti trenutak, kada se sve pretumbalo, te su divljaci iz zapadnoevropskih šuma počeli da kroje sudbinu ostatka sveta. Istok je izgleda bio donekle zasićen osvajanjima. Tako se zahvaljujući dugoj istoriji u izvesnoj meri smanjila ta ludačka ljudska pohlepa za korom hleba i za otimanjem. U tome su svakako mogli da nađu, vide i iskoriste prednost, kojekakvi kvazi “robinhudovi” iz Šervuda i ostalih divljih zona izvan granica nekadašnjeg Rimskog carstva.
Sve izgleda kao da je baš komunistička era istočnih zemalja, na ogromnu žalost, izbrisala kompletnu istoriju i filozofiju drevnih naroda i njihovih dostignuća. Te od osamdesetih godina dvadesetog veka na ovamo, imamo stravičnu ekspanziju “konzumerske misli” i prodiranje reklame o idealnom životu tzv. američkom snu, kao nečemu, čemu bismo svi mi “siromašni i neuhranjeni” sa istoka trebali da težimo.
Pritom, tada već ispranim mozgovima i sve lošijem poznavanju sopstvene istorije, ovakve nebuloze izgledaju kao pravo osveženje za pretežno slovenske narode. Primivši tu pošast kao kakvu blagoslov, situacija se nije razvijala baš najsjajnije.
Sada smo sve uhranjeniji, punih stomaka a praznih glava. Tako da sve više ličimo na degenerisanu populaciju kakva je sa tog izvora. Došli smo do momenta kada su pevaljke s kraja dvadesetog veka, postale sive eminencije u sferi biznisa. Kao producenti ili čak infiltrirani kao deo “urbane kulture”. Njihovu ulogu zabavljača i zabavljačica, za neverovati “onomad”, preuzeli su daleko gori.
Zapadni sistemi imaju tako dobro organizovano ispiranje mozga.
Tako da nisu pojedinci krivi. Već sistem koji je napravio kompletnu mašineriju za proizvodnju idiota. Sve od jaslica do kraja srednje škole.
Ne bi to ni bio problem, da marketing kojim zapadne sile pobeđuju već duže od veka, nije postavio takve izopačene režime kao donosioce i branitelje pravde i mira u svetu. Što je za nijansu tužnije, mnoge vođe sa istoka, oberučke prihvataju to ispiranje mozga. Za šačicu nekog jada, nekih poena, moći, pa onda tako u simbiozi, uništavaju poslednje tragove normalnosti i zdravlja svake tradicije.
Sreća je da postoji ipak nada i nekolicina ljudi koji bi, ne samo mogli, nego i morali da podignu glas protiv te agonije koja napada sa svih strana. Koja urušava i melje generacije ipak potencijalno dobrih ljudi. Negde se mora zaustaviti ta lažna predstava o sreći porodica sa američkih reklama, jer oni su sve, ali najmanje porodica. Oni su poreski obveznici pre svega, koji iz radnih cipela i odela prelaze u čarape i pidžame. Porobljeni do mere nemanja prava ni na slobodnu misao.
Daleko od toga da su ljudi sa istoka oličenje slobode. Ipak u jednoj meri, sloboda još uvek postoji. Pa su glavne tendencije prosvetitelja koji dolaze sa zapada, da nam oduzmu i to malo prostora za disanje.
“Sagnite glave na panj!”! Kada bismo ih svi na panj stavili da li bi tu bio kraj? Bilo bi sigurno još povampirenih NVO vođa i sledbenika, koji bi likovali nad poraženim narodom, slaveći sa svojim guruima, uz neki sumnjivi obred. Dokle?
