Što je besprekorniji čovek spolja, tim više demona ima iznutra …
Ne biramo slučajno jedni druge … Srećemo samo one koji već postoje u našoj podsvesti.
Nažalost, potisnute emocije ne umiru. Primorane su da ćute. I iznutra nastavljaju da utiču na čoveka.
Zadatak stvaranja srećnog čoveka nije ušao u plan stvaranja sveta.
Na svet dolazimo sami i sami ga napuštamo.
Oni koji vole mnoge – upoznali su žene, koji vole jednu – upoznali su ljubav.
Stalno tražiš snagu i podršku spolja, a treba da ih tražiš u sebi. Tamo su uvek i bile.
Većina ljudi u suštini ne želi slobodu, jer ona podrazueva odgovornost, a odgovornost većinu ljudi plaši.
Kod radnog čoveka retko dolaze u goste neradnici – muve ne lete ka ključalom loncu.
U srednjem veku spalili bi mene, sada spaljuju samo moje knjige.
Ponekad je cigara samo cigara.
Ljubav i rad su kamen temeljac naše čovečnosti.
Zavist je razorna.
Mi nismo uvek lišeni grešaka, povodom kojih se smejemo drugima.
Ne postoji ništa skuplje od bolesti i njenog ignorisanja.
Mase nikada nisu poznavale žeđ za istinom. Njima trebaju iluzije, bez kojih ne mogu da žive.
Seksualnom devijacijom može se smatrati jedino odsustvo seksa, sve ostalo je – stvar ukusa.
Prvi znak gluposti je potpuno odsustvo stida.
Deca su potpuno egoistična; snažno osećaju svoje potrebe i nemilosrdno se bore da ih zadovolje.
Ljudi su moralniji nego što misle, i mnogo nemoralniji nego što mogu da zamisle.
Veći deo toga što je unutar nas je neshvatljivo, a ono što je prepoznatljivo je – realno.
Svaki normalan čovek, u stvari, normalan je samo delimično.
Ako ste oprostili čoveku sve, znači, završili ste sa njim, zauvek.
Vreme provedeno sa mačkama nikad nije protraćeno.
Protiv svakog čoveka čovek se može braniti, ali protiv pohvale ostaje bespomoćan.
Mi više težimo ka tome da izbegnemo bol, nego da susretnemo radost.
U trenutku kad čovek počne da sumnja u svoj život i svoju vrednost, on postaje bolestan.