Parkiranje je, naročito u većim gradovima, oduvek predstavljalo problem ne samo za trenutne posetioce, već čak i za lokalce za koje ne postoji dovoljan broj parking mesta, pa čak ni onih koje bi mogli da zakupe i reše problem parkiranja kod kuće, ali čak je i to postalo izazov. Ironija svega je što upravo nedostatak parking mesta i garaža zapravo i uzrokuje nastanak tolikih gužvi u saobraćaju, što opet izaziva dodatno zagađenje, i to sve na kraju rezultuje jednim začaranim krugom koji nikako da se prekine, osim ako se ne krene od korena problema a to su parking mesta.
Osim ako niste rešili da prodaja automobila postane način da rešite problem, pošto kada je u pitanju otkup polovnih automobila Beograd, na pimer, zaista može dosta da ponudi i da vas reši muka, ali u slučaju da još uvek ne želite da pređete na bicikl ili neki drugi dvotočkaš, u nastavku teksta možete pročitati na koji način da se snađete u gradskoj gužvi po pitanju parkiranja, i koja bi eventualno bila trajna rešenja za to.
Kako da smanjite kruženje?
Kao što smo već rekli, jedan od direktnih uzročnika nastanka gradskih gužvi je nedostatak parkinga, a drugi, koji proizilazi iz prvog jeste potreba vozača da kruže i po 20 minuta u potrazi za istim, zbog čega dolazi do prevelikog broja automobila istovremeno zaglavljenih na ulicama. Kada se gužve formiraju uvek na istim mestima u gradu, jedan od razloga za to je i nedovoljni kapacitet saobraćajnice da podrži toliki broj vozila (odnsono nedovoljno širok put), a drugi uzorci mogu biti nesreće ili radovi, koji će uvek uzrokovati zastoje ili preusemeravanje.
Primarni cilj je smanjiti bespotrebno kruženje u potrazi za parkingom, ne samo zbog stvaranja gužvi i zagađenja (jer zeleni automobili kod nas nisu još uvek postali svakodnevnica), već i zbog frustracija koje to izaziva kod vozača, kad svaka vožnja postaje izazov za sebe. Najmanje što vi možete da uradite, za početak, jeste da se koristite alternativnim rutama, koje mogu biti duže ili zamornije, ali bar vas neće uvući u zastoj, ili da se strateški krećete ka najbližem mestu gde znate da postoji parking ili garaža, pa ostatak puta pređete pešice.
Razlog zašo ne preporučujemo jurnjavu za besplatnim parkingom pošto-poto jeste za to što u procesu da izbegnete plaćanje, doprinosite stvaranju još veće gužve, budući da većina vozača razmišlja upravo na ovaj način, a u nekim situacijama je ipak bolje i platii, ako ćete zahvaljujući tome stići na vreme, a i manje ćete se nervirati.
Parking zone i parkirališta
Širi centar grada, u kome je najteže i naći parking i u čijim deonicama se najčešće i formiraju gužve, podeljen je u 3 zone, crvena, žuta i zelena, i u zavisnosti od toga u kojoj se nalazite, ograničeno je i vreme koliko ćete se zadržati. Prekoračenje vremena u zoni nije preporučljivo zbog striktne kontrole, kao i zbog toga što su kazne visoke, pogotovo ako vam pauk odnese auto.
Kao što smo naglasili, pošto se neretko dešava da ljudi kruže i po pola sata da bi našli prazno parking mesto u zoni, druga opcija su javne garaže. Javne garaže naplaćuju svaki započeti sat, a cene zavise od adrese gde se nalaze. 9 ovakvih garaža je raspoređeno u širem i užem centru grada. Postoje i parkirališta koja se nalaze po celom gradu, i takođe naplaćuju po započetom satu.
Opcije poput privatnih parking mesta u okviru dvorišta zgrada su takođe odlična varijanta ako ne postoji nikakav način da izbegnete svakodnevnu gužvu i svakako će vas snaći, pa je možda dobro da uložite u parking mesto koje se nalazi na putu do posla, ako će vas to poštedeti stresa i frustracija, kao i svakodnevnog kašnjenja i potrage za praznim parking mestom.