Razumevanje osećanja za neke ljude predstavlja veliku enigmu dok je drugima sve kristalno jasno. Šta bi se desilo, međutim, ako bi vam neko rekao da su osećanja sama po sebi besmislena i da svako od nas troši veći deo vremena lažući kako sebe tako i druge?
Tvrdnja da su osećanja besmislena zasniva se na konceptu da su ona sastavni deo našeg iskustva i samo zbog toga su neizbežna.
Problem se ne krije u samim osećanjima već u njihovoj personalizaciji.
Kada se nađete u nekom problemu koji niste u stanju da prevaziđete to je zato što niste imali prethodno emotivno iskustvo sa takvom situacijom.
Možete postati energetski statični, što se u kineskoj medicini povezuje sa slabim protokom qi-a, vitalne energije, čime se remeti cirkulacija. Srce je organ koji obrađuje sva emotivna iskustva i samim tim će prvo ono početi da stagnira. Što kasnije utiče i na rad ostalih organa. Jer osnovna filozofija kineske medicine diktira da sve ima duh i da svaki organ ima svoje sopstvene emocije. Nedostatak zdravlja utiče na psihičko i emocionalno ponašanje. Razumevanjem ovoga, lakše se shvata kako energetska stagnacija emocija biva zarobljena u telu.
Ovo nije ezoterija, iako tako zvuči. Moderna nauka je dokazala da stres i hormoni imaju uticaj na fiziologiju isto koliko i medikamenti, kao i da su traumatska iskustva sačuvana u memoriji mišića. Sada je možda malo jasnije zašto vam se grči telo kada se setite neke neprijatne scene. Kada postoje ovakve fizičke napetosti u telu jasno je zašto nas ono sprečava da se osećamo dobro.
Zato je veoma važno da se identifikuje i prizna razumevanje osećanja.
U suprotnom se gomila velika količina stresa koja onemogućava katarzu. Ljudi ostaju zarobljeni između pokušaja doživljavanja emotivnog vrhunca ili utapanja u potpuno nezadovoljstvo, koje se nalazi na suprotnom kraju emotivnog spektra. Oba filtera se mogu posmatrati kroz prizmu oslobađanja, što je veoma važno za razumevanje osećanja. I neizbežno pitanje, zašto se onda lažemo?
U oba slučaja postoji nedostajući deo do potpune katarze koji sprečava da se iz prošlosti, poput loptice iz fliper aparata, krećete iz jedne krajnosti u drugu. Naravno, nijedna od ovih stvari nije loša ukoliko niste preterano vezani za fazu laganja ili fazu oslobađanja.
Kada se vratite na osnovnu liniju, javlja se osećaj praznine jer se niste zaista bavili uzrocima emotivne neispunjenosti, energetske stagnacije ili stvari kojima ste se oslobađali.
Tako se zarazni ciklus gonjenja emotivnog vrhunca ponovo zavrti, a vi ostajete zarobljeni između visina i stvarnosti, izbegavajući padove.
I tako, unutrašnji konflikt ostaje nerešen.
Još jedan primer kako se upada u zamku opozitnog spektra kada je društvena razlika među polovima u pitanju. U principu, muškarci se socijalizuju kroz neizražavenje emocija i ostaju previše hladni, čak iako to nisu. Generalno, ženama više priliči da plaču i budu emotivne. Oba ova očekivanja mogu da dovedu do psihološke i fizičke neravnoteže među ljudima što prouzrokuje energetsku i fizičku stagnaciju.
Kako mi sebe lažemo?
Ponavljajući sebi zašto imamo probleme sa varenjem ili kožom mi počinjemo da se identifikujemo sa bolešću ili uzrokom patologije. Postavljamo fokus na problem, a ne na rešenje. Većina holističkih terapija se okreće bilju ili akupunkturi koja može biti korisna. Ali one ignorišu koren unutrašnjeg sukoba, koji se nalazi u samom pojedincu. Oslobađanje radi na dva načina. Ljudi su zarobljeni u svojoj priči o bolu, patnji i strahu, preterano se identifikujući sa emocijama. Ovo ponašanje stvara klatno, kao ciklus patologije, gde se nalazite između jurnjave za iskustvima i života u negativnim emocijama i pričama koje su bazirane na prethodnim traumatičnim iskustvima.
Kako možemo prestati da se lažemo?
Držite se zlatne sredine.
Zlatna sredina se često pominje u budističkim tekstovima i na opštem nivou upućuje da se ne identifikujete sa svojim iskustvima. Suština je u učenju da se zadovoljite osećajem neutralnosti.
Zlatna sredina možda zvuči kao perspektiva ravnodušnosti. Umesto toga, ona usklađuje duh osobe kroz meditaciju ne kreirajući odbojnost vezanu za teškoće niti preteranu vezanost za radosna iskustva.
Namernim isticanjem naših napora u treniranju sebe da postanemo svesni svojih averzija bivamo u mogućnosti da prevaziđemo ciklus patnje.
Ovo se konkretno odnosi na stvari koje ste iskusili i u njima uživali bez preterane identifikacije sa istima. Na kraju, to vam omogućava da radite u disharmoniji, bez emotivne identifikacije sa istom. Na taj način ubrzavate proces ozdravljenja i ojačavate veštine psihološkog ponašanja i emocionalne inteligencije.
Kada uživate u životu možete to i da priznate jer ste svesni ljudske prirodne sklonosti vezivanja za sreću. Vežbajte duboko disanje i otpuštanje stresa iz mišića već dok se nalazite u stresnoj situaciji, kako bi razvili osećaj fizičke svesnosti.
Prema kineskoj filozofiji Wu Xing (pet faza ili elemenata), uravnotežena osoba treba da iskusi emociju besa (drvo), radosti, uzbuđenja (vatra), zabrinutosti (zemlja), pohlepe, tuge (metal) i straha (voda). Treba sebe da dovedete u stanje da obradite i prođete kroz ove faze tako da nijedna ne postane dominantna u vašem životu. Meditiranje je korisno u treniranju sebe kada primetite da ste se uspavali u jednoj od faza.
Praktikovanje zlatne sredine podrazumeva osećaj zadovoljstva zbog balansa koji se postiže. Ovo nas uči da vidimo i prihvatimo radost i bol kao jedno, a sve to je veoma privremeno u širokom okviru naših iskustava.