Olja je u Novi Sad došla sa malom stipendijom iz Zrenjanina, a u to vreme je bila reprezentativka u gimnastici. Đorđe je, kako je sam rekao bio “razmaženi dečko koji je vozio kola, poticao iz dobrostojeće građanske porodice, imao roditelje koji su otišli da rade u inostranstvo, a njega sa osamnaest godina i polupopularnog ostavili samog kod kuće”.
– Na putu da postanem pokvaren dečko, sreo sam nju, i sve je preraslo u priču o Bitangi i princezi, ali u malo izmenjenim ulogama. Daleko od toga da je ona bila bitanga, ali bila je mala skitnica po studentskim sobama i domovima, sa ogromnom ambicijom. Pre Olje imao sam neke tragične, formalne veze, ali kada sam nju prvi put video, pomislio sam da želim da se oženim i imam svoju porodicu – rekao je Đorđe za “Story”. Upoznali su se na Štrandu 1979.
To, da li strast i zaljubljenost godinama izblede, najbolje je opisala Olivera.
– Mislim da se i strast i bliskost, ako je to šifra za “ljubav”, samo menjaju, kao godišnja doba. Ipak je i čovek deo prirode, nije to tako komplikovano. Opadne poneki list, ojača poneki koren. I sve je tu. Ako je seme palo na pravo mesto – rekla je ona.
Zbog svoje Olivere Đorđe je pre 35 godina prešao hiljade kilometara kako bi je zaprosio.
– Otišao sam bez nje kao momak na more te godine, nisam znao da ću se vratiti s potpuno drukčijim pogledom na život. Patio sam za ovom lisicom jer je nisam mogao naći, a onda sam pronašao veslački klub. Ona se javila pa sam je pitao “Dobro, hoćeš li se ti udavati ili nećeš?” – ispričao je Đorđe.
Đorđe je 2001. objavio album Dnevnik starog momka posvećen svojoj najvećoj ljubavi i podršci. Svaka od dvanaest pesama nosi naziv nekog ženskog imena, a kombinacijom početnih slova tih imena, dobija se: Olja je najbolja.
Godine 1980. rodila im se prva kćerka, Jovana, a sledeće godine su se venčali vrlo neformalno. Ubrzo im se rodila i druga ćerka, Jelena, a sredinom ’90.-ih dobili su i sina Aleksu.
Mediji su ih razdvajali i spajali mnogo puta, a oni danas i dalje uživaju jedno u drugom, žive kako je Đorđe rekao, kao sijamski blizanci. U svakom slučaju, puno medijske pažnje je uvek posvećivano njihovoj ljubavi, koja je kao prava mešavina neke privlačnosti, strasti i emocija, uvek bila utkana u celokupno Đoletovo stvaralaštvo. Verovatno tog stvaralaštva i te emocije i tačnosti ne bi ni bilo, bez Olje.