Paradoks našeg vremena je da imamo veće zgrade, ali kraće živce. Šire puteve, ali uže vidike.
Trošimo više, a imamo manje. Kupujemo više, a uživamo manje.
Imamo veće kuće, a manje porodice. Više udobnosti, a manje vremena.
Imamo više diploma, ali manje razuma.
Više znanja, a manje rasuđivanja.
Imamo sve više stručnjaka i sve više problema.
Više znanja u medicini, a sve manje zdravlja.
Smejemo se premalo, vozimo prebrzo, olako se ljutimo.
Prekasno ležemo, ustajemo umorni.
Uvećali smo naše posede, ali smo umanjili naše vrednosti.
Putovali smo na Mesec, a problem nam je otići preko ulice i
upoznati novog komšiju. Zagospodarili smo spoljašnjim prostorom,
ali ne i unutrašnjim. Napravili smo velike, ali ne i bolje stvari.
Očistili smo vazduh, a zagadili dušu.
Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude.
Pišemo više, ali učimo manje. Planiramo više, ali postižemo manje.
Naučili smo da žurimo, ali ne i da čekamo. Imamo višu zaradu, ali i niži moral.
Imamo sve više hrane, a sve je više gladnih.
Gradimo jače kompjutere sa većom memorijom,
ali mi razgovaramo sve manje i manje. Težimo kvantitetu, a zaboravljamo na kvalitet.
Ovo su vremena brze prehrane i spore probave. Velikih ljudi i malih karaktera. Brzih zarada i površnih odnosa. Vreme mnogo dokolice, a malo uživanja.
Vreme raznovrsne hrane i loše ishrane.
Sve je manje finansijskih problema u braku, a sve više razvoda.
Sve je više luksuznih kuća, ali i podeljenih domova.
Ovo su dani brzih putovanja, oskudne odeće i niskog morala.
Sve debljih ljudi i pilula koje mogu sve – da te oraspolože, otupe ili ubiju.
Provedite što više vremena s vašim voljenima, jer oni neće biti večno pored vas. Recite poneku ljubaznu reč onome ko vas odozdo gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići. Setite se da date topao zagrljaj onome pored vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta vas ništa. Setite se da kažete “Volim te” vašem partneru i vašim voljenima. Ali najviše od svega, iskreno mislite tako. Poljubac i zagrljaj mogu izlečiti ranu, ako dolaze duboko iz srca. Setite se da se držite za ruke i cenite trenutke kada ste zajedno, jer jednoga dana te osobe neće biti tu. Nađite vremena da volite, nađite vremena da razgovarate i nađite vremena da podelite vaše dragocene misli sa drugima.
Smejte se često, dugo i iskreno. Smejte se dok ne izgubite dah. Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite. Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici.
Jer život se ne meri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah.
Ovaj tekst je napisao američki komičar i filozof Džordž Karlin, nakon smrti svoje supruge
