“Odnos je jedan od misterija, i pošto postoji između dve osobe, on zavisi od jedne i druge. Kad god se dve osobe sretnu, stvoren je novi svet.
Samim njihovim susretom dogodio se potpuno nov fenomen i kroz taj novi fenomen obe se osobe menjaju.
Bez odnosa, vi ste jedno, ali čim ste u odnosu, postajete odmah nešto drugo. Kad žena postane ljubavnica – nije više ona ista žena. Muškarac koji postane otac – nije više isti muškarac. Kada se dete rodi, mi potpuno zaboravljamo da se u trenutku rođenja deteta rodila i majka.
Pre toga, žena je bila samo žena, ali ne i majka. A majka je nešto potpuno novo. Odnos stvarate vi, a zatim, u povratku, odnos stvara vas. Dve osobe se sreću – to znači – sreću se dva sveta. A to nije jednostavna, već vrlo složena pojava.
Svaka je osoba svet za sebe – složena tajna s dugom prošlošću i večitom budućnošću. U početku se samo periferije sreću.
Ali, ako odnos postane intiman, postane blizak, postane dubok, tada se, malo po malo, i centri počinju doticati. I kad se centri napokon setnu, to se zove ljubav.
Kad se periferije sretnu, to je poznanstvo.
Dodirujete osobu izvana, iz ograničenja – i to je samo poznanstvo. Mnogo ste puta svoja poznanstva nazvali ljubavlju, no time ste samo zavaravali sebe. Poznanstvo nije ljubav. Ljubav je prava retkost. Sresti osobu u njenom centru, to znači sam proći kroz unutrašnju revoluciju, jer ako želite sresti osobu u njenom centru, moraćete joj dopustiti da ona takođe dotakne vaš centar. Moraćete da postanetep osjetljivi za tako nešto, potpuno ranjivi, otvoreni. A to je rizično.
Dopustiti drugom da dopre do vašeg jezgra je izuzetno rizično i opasno jer vi nikada ne znate šta će taj drugi učiniti u narednom trenutku. Jer jednom kad su sve vaše tajne otkrivene, jednom kada se vaša skrivenost razotkrije, jednom kada se potpuno obnažite, šta će onaj drugi da uradi – nikad se ne zna. Strah postoji u svemu tome. Zbog toga se i ne otvaramo.
….Kojim se to nitima spajamo sa ljudima…
Samo poznanstvo, a mi mislimo da nam se dogodila ljubav. Periferije se sretnu, a mi odmah pomislimo da smo se to mi sreli. Zapamtite – vi niste vaša periferija. Ustvari, periferija je granica vas samih, to niste vi. Periferija je mesto gde vi prestajete i odakle svet počinje. Čak i muževi i žene koji žive zajedno dugo godina mogu biti samo poznanici. Mogu uopšte ne poznavati jedni druge. A što vi više živite s nekim, to više zaboravljate da su centri ostali u potpunosti nepoznati. I zato je prva stvar koju treba razumeti sledeća: poznanstvo se ne sme nazivati ljubavlju.
Možete dopustiti onom drugom da dopre do vašeg centra samo ako se ne bojite, ako se ne plašite.
Postoje dva načina življenja. Jedan: okrenut strahu. Drugi: okrenut ljubavi. Življenje okrenuto strahu vas nikada ne može odvesti u dubok odnos. Ostaćete zatvoreni, ne dopuštajući drugom da prodre u vas do samog jezgra.
Dozvolićete prilaz do izvesne mere, a zatim, na brzinu, podići zidove, i svaka mogućnost za ljubav će nestati.
Življenje okrenuto ljubavi je ustvari življenje duhovnog čovjeka. Osoba okrenuta ljubavi podrazumeva čoveka koji se ne plaši budućnosti, čoveka koji se ne plaši posledica, čoveka koji živi ovde i sada.
Ako možete biti u ovom trenutku, u ovom sadašnjem trenutku, u ovoj sveprisutnoj sadašnjici – samo ako možete biti u bogatstvu ove punoće, jedino tada i jedino tako možete voleti.”