Da li ste primetili te sjajne zvezde koje bitišu u vašoj blizini? Da li ste možda vi jedni od njih? Ako jeste, smatrajte to blagoslovom i ne dajte da vas ugase…
Ima tako ljudi koji nose sjaj u očima, oni nose sjaj bez posebnog razloga, sjaj koji slavi život! Za sebe ne mogu reći da sam jedna od tih ljudi, ali zato neki od njih su deo mog života, pa ponekad njihov sjaj pređe i na mene.
Posmatram ih, pokušavam ih dokučiti ali mi ne ide, ne dozvoljavaju mi da trunku svoje sumnje bacim na njih. Razumem ih, možda moja mreža je otrovna i kada bi ih dokučila tada više oni ne bi sijali.
Bez posebnog filosofskog ili psihološkog objašnjenja jednostavno postoje srećni ljudi. Ne čini njih srećne ni diplome, ni prestiži ni sav marketing vaskolikog sveta.
…Da li je danas sutra, o kome ste brinuli sve do juče?…
Oni su samo srećni. Slave život, slave sva godišnja doba i sve rođendane kako svoje tako i tuđe. E, baš tuđima se posebno raduju. I nema tu onog cliché da iza svakog velikog osmeha krije se tuga. Ma kakva tuga, ne znaju oni za tugu. Oni su rođeni da budu srećni. Njima ne smeta stanje u državi, ne evociraju krvavu istoriju, ne mare šta će Tramp, Putin ili Kim naredno uraditi. Oni žive, raduju se. Raduju se i nama koji brinemo sve brige sveta, nama koji zaboravimo da se nasmejemo jer dušu natapamo nedokučivim idealima i iluzijama.
I tako dok su pored mene, ti divni ljudi sa zvezdama u očima, setim se onog Merlinovog stiha „ Jesmo li rođeni zli, ili smo na putu to postali?“ Oni, to odsustvo dobra, taj mrak ne vide, a kako da vide kad su SAMO DOBRO, a tamo gde je dobro, zlu su vrata zatvorena.
A, ja sve dok ih gledam i stidno im zavidim, ukradem malo sjaja čisto da premostim dolazeće jesenje dane…
Piše: Dragana Mijušković