Nedavno, dok sam raspremala ormar, naišla sam na kutiju u kojoj sam ostavljala pisma. Sela sam na pod i počela da ih čitam, jedno po jedno. To su bila ljubavna pisma koja sam pisala svom mužu. Steglo mi se oko srca, a oči su mi se napunile suzama dok sam čitala neke rečenice. “Zdravo, lepoto, kako je moj divni, zgodni, šarmantni, romantični, pažljivi muž?”. “Nedostaješ mi toliko da imam utisak da ću poludeti!”. Pitala sam se ko je devojka koja ih je napisala i da li sam se zaista toliko promenila tokom svog braka.
Čitajući ta pisma, osetila sam ljubomoru. Ta devojka koja ih je pisala je bila zgodna, zabavna, romantična i potpuno zaljubljena u mog muškarca! Neka pisma su imala fotografije uz sebe. Druga su bila zapečaćena poljupcem, ružičastim karminom, a otisak je izgledao kao da je od juče.
Osetila sam se kao da čitam pisma ljubavnice svog muža, ali to nije bila njegova ljubavnica – to su bila moja pisma, napisana kad sam imala 20 i nešto godina. Bilo me je sramota što je ta devojka davno nestala, a na njeno mesto je došla anksiozna četrdesetogodišnja, majka dvoje dece. Bože, da li sam se zaista toliko promenila?
Muž više ne deluje kao da me želi i pored njega se ne osećam poželjno. On mi je sada kao cimer ili prijatelj. Čitajući pisma, videla sam kako je nestala ta devojka, ona u koju se on zaljubio i koju je oženio. Ta devojka je bila optimistična, uvek se smejala, igrala, pevala i videla je lepotu svuda oko sebe. Ova žena je bila mnogo drugačija.
Na neki čudan način, bilo mi je žao mog supruga. Moj posao je napredovao, trebalo je da brinem o kući i dvoje dece i nisam imala vremena i energije još i za njega. Pisma sam vratila i zaključila sam da sam se mnogo promenila.
Danima sam mislila o tim pismima. Strast i emocije u njima bili su toliko jaki, a meni je bilo dosta toga da stalno budem umorna. Želela sam da imam ono što sam imala i sa 20 godina. Što je još važnije, želela sam da imam ono što smo tada imali moj muž i ja, pa sam odlučila da ponovo potražim tu devojku, koja sam nekad bila.
Prvo sam počela više da se zabavljam. Dok sam čistila, igrala sam uz muziku, a traku za trčanje zamenila sam kik-boksom i klupom u parku, pored ljuljaški na kojima su bila moja deca.
Onda sam počela da unosim zabavu u svoj brak. Od igranja u kuhinji do odlaska na zajedničko putovanje, radila sam sve da ponovo oživim naš odnos i počelo je da uspeva. Polako se žena kojom se moj muž oženio vratila. Istina, bila je ona bila sve vreme tu – samo je bila pretrpana obavezama.
Danas nije lako biti žena – poslu nikad kraja. Ali iz ovog iskustva sam naučila da neke stvari treba da budu prioritet. Kada sam supruga stavila na vrh, čitava priča se promenila. Sve je postalo bolje.
Evo još nekoliko stvari koje sam uradila i koje su imale dobar i dugoročan uticaj na našu vezu. Probajate ih…
Delite komplimente
Poklonite mu kompliment svakodnevno. To uopšte nije toliko teško. Zahvalite mu se što je nešto uradio umesto vas, pohvalite neki deo njegovog tela, neku njegovu osobinu. Svaka lepa reč je kompliment.
Provodite vreme nasamo
Čak i ako živite zajedno, najverovatnije veoma retko ostajete sami, jedno s drugim. Jedne noći nedeljno ostanite sami. Ako nekad i ne uspete, odvojite barem neko vreme za priču na prozoru ili čašu vina u kuhinji, uz ples.
Zabavljajte se
Kada odvojite vreme jedno za drugo, zabavljajte se. Nemojte da gledate filmove i da idete na večere. Isprobajte nove i zanimljive stvari, sve za šta imate mogućnosti.
Stvorite nove navike
Stvorite zajedno nove navike, nešto u čemu ćete učestvovati kao dvočlani tim, nešto što će vam postati slatka rutina.
Nemojte da mislite da sve vi radite. Vi ste samo pokretač, ali i on je učesnik. Spasite svoj brak i uživajte u njemu.
Izvor: devetmeseci.net