Search for content, post, videos

O Dionisu, Bogu vina i dobrog raspoloženja

bog vina
bog vina

dionis bog vina

Kako zakoračiti u Novu godinu, ako ne uz čašu dobrog vina?

Ali, neko nekad reče da se u kafanu ide sa predznanjem. A znate li ko je vrhovni kada je u pitanju ovo piće bogova?

Semela je bila ćerka Kadma, kralja Tebe. Bila je prelepa pa nije mogla “neopaženo” da prođe pored Zevsa. Ali, tu je bila Hera. Zevsova žena i senka, a njena ljubomora nadvila se nad ovu ljubav vrhovnog boga. Semeli je, da bi joj naudila, rekla da, ako želi da se smatra Zevsovom suprugom, prethodno mora da ga vidi u svoj njegovoj božanskoj veličini, onako kako se prikazao Heri na dan njihovog venčanja.

I pored svih Zevsovih ubeđivanja, Semela je insistirala da joj, kao dokaz ljubavi, ispuni tu želju. Tada je Zevs popustio pred njenim navaljivanjem i, kada se pojavio u njenim odajama na svojim kočijama koje su pratile munje i gromovi, palata se zapalila. Semela je bila smrtno pogođena gromom. Ili je, pak, umrla od straha.

Međutim, šest meseci pod srcem je nosila Dionisa. Da dete ne bi izgorelo, Gea je munjevitom brzinom zasadila jedan bršljen koji je dete zaštitio od opekotina. Zevs je preuzeo dete, koje je još uvek bilo samo fetus, napravio rez na svojoj butini, stavio fetus unutra, zatvorio rez i ostavio da fetus dovrši svoj razvoj. Sakriven i siguran. Daleko od Herinih očiju i njene ljubomore.

Kada je došao dan rođenja deteta, Zevs je presekao šav koji je napravio i na svetlo dana izvadio Dionisa, koji je od tada dobio i imena Pirigenis, Mirorafis, i Diplogenimenos.

A Hera nije mirovala. Njen progon tek je počeo. Saznala je da je Zevs dao dete Semelinoj sestri Ino i njenom mužu Atamantu. Zbog toga je vrhovni Bog morao ponovo da uzme Dionisa i, pretvorivši ga u jare, dao ga je Hermesu da ga odvede daleko u Aziju, da tamo poraste.

Herin bes je i do tamo stigao. Zbog toga je Dionis poludeo i počeo besciljno da luta. Iako ga je Rea izlečila, on je i dalje nastavio da luta. Gde god bi stigao, podučavao je Ijude kako da uzgajaju vinovu lozu i upućivao ih u obrede poželjne za svaku fazu uzgajanja.

Neke zemlje su ga primale prijateljski, a neke su ga izbacivale. U Etoliji, kralj Ojnej ga je veoma dobro primio, kao i Atika, koja je pretendovala da bude najbolja u gajenju vinove loze.

Dionis je bio bog rasta i plodnosti vinove loze, a pre svega, bog vina.

Mitove u vezi sa Dionisom uvijek prate vino, igra i sve što čoveku pomaže da pobjegne od svakodnevnice. Dionisove orgije bile su procesije religijskog karaktera, sveti čin. Dok su trajali obredi, na ovim ceremonijama se pevao ditiramb, pesma u čast Dionisa.

Za Dionisa se veže i mit o Arijadni, koju je Tezej prilikom povratka za Atinu ostavio na Naksu. Dionis ju je tamo i zadržao i sa njom dobio Stafila i Ojnopiona.

Njegove pratnje uvek su bili Nimfe, Seleni, Satiri i Mejnade.

Seleni su bili muškarci sa nogama i repom konja i stalno su opsedali Nimfe, sa kojima su uživali u Ijubavi u svojim tajnim pećinama. Veoma poznati Selen, odnosno Satir, bio je Marsija – izvrstan svirač na fruli i učitelj muzike.

Satiri su, demoni prirode, poistovećuju se sa Selenima, jer se njihovi opisi uglavnom podudaraju, izuzev onih koji su opisani kao pola muškarci, a pola jarci. Mejnade ili Bakhe su bile žene koje su predstavljale oličenje orgastičkih duhova prirode. Večno opsednute bile igrom, pesmom i ludim provodom.

Sva ova pratnja, koja je obično okruživala Dionisa, stvarala je talas radosti, veselja i dobrog raspoloženja. S njim na čelu pratnja je učestvovala i u Gigantomahiji, podržavajući Zevsa.

Pa neka je veselo!

Izvor : lola.com