Kojim se to nitima isprepliću ljudi dok ostatak čovečanstva mimo njih neprimetno prolazi. I u svakom mikrosvetu postoje te čestice koje se spajaju sa određenim krugom bića u toku jednog života. Koliko je neverovatno nailaziti na one koji će na vas ostavljati trag, kada je toliko drugih promarširalo neopaženo paralelno sa vašim udisajima. A svi delimo isti vazduh, isti prostor, instinkte, poneka stremljenja.
Da li se srećemo jer smo se već nekad sreli? Zar se nismo ipak prvi put negde morali sresti. To donosi još milion vrlo zagonetnih pitanja, jer šta znači prvi put iz ugla kosmičkih zakona? Dolazimo odnekud i idemo negde, toliko je jasno. To čak i naša zemaljska egzaktna nauka može da dokaže. Sve gotovo, osim Biologije, tj. onog dela te nauke koja priznaje Darvinovu teoriju o organskoj evoluciji. Toj parodiji na magiju života treba posvetiti više od jednog prostog članka.
Da li je ova Era u kojoj živimo posvećena konačnom raspoznavanju? Sve više je ljudi koji se susreću na identičnim frekvencijama, kao da je krenula izvesna mobilizacija. Oslobodili su se ljudi okova i sprega, i sada se skoro nesmetano prepoznaju.
Nemoguće je raskinuti sa srodnom dušom, da li ste to znali?
Srodna duša nije samo ljubav, to je kompletan krug zajedničkih vibracija koji se javlja između dvoje ljudi. To je osnovna povezanost. Dvoje. Dva. Dve. Odatle se širi u koncentričnim krugovima i dalje se spajaju, slični sa sličnima. Verujem da su na ovu planetu zalutali oni koji veruju u slučajnost i statistiku. Dobro, i u Darvinovu teoriju evolucije. To sam već rekla.
Putujući kroz ovaj život, jednu stvar ipak moramo imati na umu. Moramo se osloboditi ideje o trajanju.
Trajanje je potpuno nevažno u odnosu na intezitet osećanja.
Susreti karmički ne iziskuju vreme, nego snagu, jačinu i maksimalno širenje svesti. Kad počnemo da stremimo trajanju, izgubimo božansku nit. Ne znači da ovi susreti ne mogu da traju, već samo to da se ne daju ukrotiti. Proživećemo koliko nas sleduje u lepoti i harmoniji preplitanja duša