Search for content, post, videos

Nije rešenje feminacizam ali mora da nestane i muški šovinizam!

feminacizam
feminacizam

feminizam i feminacizam

Feminacizam nije isto što i feminizam, da se to odmah razgraniči! Jednakost polova ne može da postoji, dok je ravnopravnost donekle i dostižna.

Feminacizam bi bio momenat kada žene počinju da maltretiraju muškarce i kada su muška prava elementarno ugrožena. Postoji tih momenata u praksi, naročito u razvijenijim zemljama zapadne Evrope i u Kanadi. U tim zamljama, zakoni su na strani pre svega deteta, onda žena, pa tek onda muškaraca. I to bi tako i trebalo da bude  zbog prostog odnosa snaga i mogućnosti zarađivanja za egzistenciju. Ipak, tu su se našle nekolicina onih žena koje iskorišćavaju sistem i zakone, ucenjuju svoje muževe ili ih bukvalno pokopaju finansijski iz nekih najbizarnijih razloga. Opet, to je nekolicina.

Balkan je i dalje posebna priča.

Postoje i delovi sveta koji po pitanju ženskih prava nisu vredni pomena u najnegativnijem mogućem smislu. Nažalost, statistike i crna hronika pokazuju da su nam restriktivni zakoni porodičnog prava više nego neophodni. Ne samo zakoni, već i njihovo dosledno sprovođenje. Zaštiti žene i decu je ključno. Najveća stopa nasilja je tamo gde imovinsko stanje ide u korist muškaraca. Žena koja ima opciju samo da se vrati kod svojih roditelja, biva mnogo češće maltretirana. Taj užasni momenat despotizma, koji muškarca stavlja u poziciju moći iz prostog razloga što je vlasnik kuće ili stana! U našem regionu, još uvek vlada nepisani zakon da imovinu nasleđuju muškarci. To je ono što im daje pre svega tu nazovimo prednost. Sinovi prvovenčani i njihovo neprikosnoveno nasledstvo.

Kada će prestati da se pravi razlika među decom? Zar i to treba da bude regulisano zakonom? Postoje oni svesni roditelji koji ravnopravno dele imovinu svojoj deci bez obzira na pol, ali koliko je takvih?

To je jedna od polaznih tačaka za rešavanje pitanja ravnopravnosti. Onda kada ženska deca bivaju prepoznata kao ravnopravna sa muškom u smislu nasledstva i sama će kasnije imati veće samopouzdanje u životu. Kao i veću sigurnost. Devojčica koja je tretirana ravnopravno u svojoj porodici od strane svojih roditelja, instinktivno će tražiti partnera od kojeg će dobiti zasluženi tretman. Ako ne u prvom braku, onda u drugom. Što je najvažnije, iako izabere pogrešnog partnera, neće imati sindrom žrtve. Iz tog razloga imaće postavljene jasne granice do koje mere će trpeti nekoga. U krajnjoj liniji, u nekoj od budućih generacija, one će naučiti da ne budu žrtve. Svako treba da da doprinos u svojoj porodici. Korak po korak….