Učitelj je, po aktuelnim pričama poslednjih deset godina, u centru sukoba koji tinja između roditelja i učitelja. Sa tendencijom da preraste u rat. U kom, kao i u svim suludim sukobima, život gube isključivo nevini. U ovom slučaju, deca. Naša deca. Dve protivničke strane zameraju jedna drugoj štošta. Ovi prvi, roditelji, koji po pravilu brane svoju teritoriju, smatraju da su nepravedno napadnuti od strane okupatora. Pozivaju se na porodične vrednosti i ne dozvoljavaju okupatoru da im nametne svoju volju. Sa druge strane, figurativni napadač, učitelj, se svim silama trudi da objasni ovom drugom da su promene koje mu donosi dobre za njega.
Argumenti koje napadnuta strana iznosi, da on u svojoj zemlji (čitaj porodici) može da radi šta mu je volja. Da zavodi red i mir onako kako on smatra da bi trebalo i da je najbolje za članove njegove zajednice. I za njega samog, kao neprikosnovenog vladara te mirne oaze. Problem može da nastane ukoliko se pravila reda i mira razlikuju unutar i van kosmosa zvanog – realan život. A to, opet, može da znači da u spoljnom svetu ne poštuju svi pravila svog mikrokosmosa. A kamoli ova druga, nametnuta. Onda se, logično, mladi patriota glasno pobuni protiv okupatorskog režima. Pošto je mlad i neiskusan, traži pomoć od starijeg i moćnijeg roditelja. Koji se potom potrudi da zaštiti svoju investiciju.
Nasuprot tome, učitelj koji izgleda moćnije sa svim znanjem i iskustvom deluje kao vrhunski opremljena vojna supersila. Traži od pojedinca da se integriše u sistem i počne da sprovodi te nove ideje.
Ukoliko se iste stvari postave na drugi način, veoma lako se može shvatiti da sukob između roditelja i učitelja ne mora da preraste u rat. Jer, i potpisivanje primirja je validna opcija. Kao kad se promeni perspektiva i vidik vam obuhvati stvari koje nisu vidljive iz mikrokosmosa.
Učitelj je neko sa kim naša dece provode trećinu svog dana.
To je osoba kojoj poveravamo naše najvrednije. Bez obzira na društvo, državu i poremećen sistem vrednosti, učitelj je osoba koja maksimalno odgovorno brine o više aspekata dečijih života. To uključuje znanje, odrastanje, sazrevanje. Nadogradnja na temelje koji su postavljeni u kući. I ako odnosu roditelj-učitelj priđemo, ne iz perspektive okupatora i okupiranog – slika je mnogo jasnija. Ukoliko učitelja posmatramo kao investitora koji želi da nam pomogne u razvoju naših dobara i vrednosti, onda cela priča dobija drugu konotaciju.
Tada, veoma lako učitelj postaje treći roditelj. Kao treća ruka, (ne)vidiljiva pomoć u koračanju naše dece kroz makrokosmos. Nepresušni izvor znanja i edukativnog usmeravanja, kontrolor u prevozu koji pazi da svi imaju plaćenu kartu ne bi li stigli na sledeću stanicu. Poverenje koje roditelj ukaže učitelju, kao i ono koje ukazuje svom detetu, može samo da učvrsti njihov odnos. Da dune vetar u jedra kojima se plovi kroz mora znanja.