“Moglo bi se roditi već vaspitano dete, ako bi i roditelji bili vaspitani”. Gete
Što nam je vrednija neka osoba ili cilj u životu, više se za njega trudimo. Roditeljstvo je velika privilegija i velika životna lekcija svakome ko se u istom i iostvario. Može se povući paralela sa hodom po žici. Pogrešan korak je lako napraviti. Jako je važno održavati balans. Kada posmarate druge sve izgleda tako lako i jednostavno, ali kad i vi trebate isto tako lako, ne ide.
Da li vam ponekada bude žao što ste lepo vaspitali decu?
Tek kad postanete roditelj pred oči vam izlete sve manjkavosti vašeg karaktera.
Zato je Geteom i započeta ova priča. Ljudi sebe počni da (pre)vaspitavaju onog momenta kad postanu roditelji. Poneki. Sve do tog momenta, mi ne vidimo sebe iz tog posebnog ugla sopstvenog deteta.
Deca rede po principu imitacije. Ono što vide, oni to i rade. Nemaju iskustvo stoga ne znaju da li su stvari koje rade dobre ili loše. A onda naiđemo mi, roditelji, i vidimo scenu koja nam se nimalo ne dopada. Zato je roditeljstvo nekoga potpuno promenilo, nekome otvorilo vidike i svemu dalo pravi smisao, a nekome zapelo u grlu. Oni malo samosvesniji odmah primete gde je problem pa počnu da prevaspitavaju sebe, a ne dete.
Oni sa koskom u grlu se žale što nisu već po rođenju dobili vaspitano dete nego sad oni to moraju da rade.
Kako da od rođenog deteta ne napravite kompletnog idiota?
Ne postoji niti jedan roditelj na ovom svetu koji nije prepoznao sebe u svom detetu. U načinu na koji drži kašiku, sedi, spava, govori ili hoda. Ukoliko vaše dete radi stvari na način koji vam se ne dopada, prvo pogledajte u ogledalo. Ako vam već sam pogled na dete nije dovoljan. Tek kad svaki roditelj postane vaspitan i svako dete će biti vaspitano dete.