U slučaju razvoda braka, nemoguće je da sve stvari prođu bezbolno. Ponekad je za roditelje ovo rešenje pravo olakšanje, ali deca moraju da prođu kroz izvesne faze. Oni drugačije percipiraju svet, pokušajte da se setite i sami. Pedagog Jelena Holcer savetuje kako treba pomoći deci u ovoj situaciji.
Razgovor jeste neophodan
Nemojte čekati da dete “ukapira” samo, ili da vas direktno pita. Ako krijete, ili ublažavate situaciju prećutkujući je, ono će biti zbunjeno i nesigurno. Biće prinuđeno da samostalno dolazi do zaključaka, što ga može dovesti u osećanje krivice (da se vi razvodite jer je ono nešto loše uradilo, na primer).
Idealno vreme za razgovor o razvodu.
Ne postoji “pravo” vreme za razgovor o razvodu. Odnosno, i kada je dete malo, i kada je tinejdžer (to jest, na granici između deteta i odrasle osobe) – razgovor o tome zašto se razvodite je neophodan. Ukoliko je dete beba, verovatno se neće sećati ovog mučnog perioda vašeg života. Ipak, postoje stručnjaci koji tvrde da dete uvek nosi traumu razvoda, pa čak i da beba počinje da se drugačije ponaša i zauvek “emotivno pamti”. Prednost razvoda dok je dete beba jeste što imate vremena da ovu svoju odluku sasvim emotivno “obradite” i prebolite pre nego što o tome porazgovarate sa detetom.
Vreme za razgovor tada odredite u zavisnosti od zrelosti samog deteta, ali i vaše konkretne situacije. Na primer, ukoliko ste razvedeni a dete redovno viđa oca, samo definisanje vašeg statusa (zašto ne živite zajedno) neće mu teško pasti. Ili, kako bude sazrevalo, a među svojim vršnjacima sve više upoznavalo decu koja žive samo sa jednim roditeljem – već će imati u ličnom iskustvu da živeti samo sa mamom ili tatom nije tako neobično. U vrtićima, broj dece koja žive samo sa jednim roditeljem nije veliki, ali već u osnovnim školama je osetno veći. Razlog za to je što se parovi ne razvode odmah, sa prvim bračnim preprekama, već tek kada se uvere da je prevazilaženje problema nemoguće, a za to je potrebno izvesno vreme.
Uzrast
Sa druge strane, kada vaše dete preraste kritični uzrast predškolca, a neophodno je da sa njim razgovarate o razvodu, važno je da budete svesni koliko je to za dete “pravi trenutak”. Odnosno, ukoliko prolazi kroz veoma buran pubertet, ili doživljava neku veliku ličnu dramu – budite veoma obazrivi. To ne znači da treba da sačekate da ovaj trenutak njegovog razvoja prođe. Naime, ta njegova faza može potrajati godinama, a ukoliko su svađe u vašem domu svakodnevne i stresne, samo će pojačati težinu odrastanja vašeg deteta. Zato, ukoliko i vaše dete prolazi kroz neki svoj težak period, pokušajte da – kada sa njim razgovarate o razvodu – budete još smireniji, još uverljiviji da je upravo razvod prava odluka za vašu porodicu.
Budite sigurni u svoju odluku
Nemojte da pominjete razvod detetu kad god o tome mislite, ili ste u afektu, besni. Tek kada ste sigurni da ćete preduzeti određene korake da do razvoda braka i dođe, to detetu i recite.
Priprema za razgovor
Unapred osmislite šta želite da kažete. Svoje emocije tada “držite pod kontrolom”. Obezbedite dovoljno vremena ne samo za razgovor, već i za period posle toga. Izvesno je da će ovaj razgovor uznemiriti dete, pa je neophodno da mu posvetite svoje vreme i ostanete sa njim.
Nezgodna pitanja
Budite staloženi i strpljivi u odgovaranju na dečja pitanja. Dete ima pravo da zna sve što ga zanima, jer će vaša odluka o razvodu uveliko uticati i na njegov život. Takođe, ono što ne pita, recite sami. S obzirom da dete ne zna šta sve odluka o razvodu podrazumeva, mnogo toga se neće ni setiti da vas pita, a ta nerazrešena pitanja će uskoro početi da ga muče. Zato vi pokušajte da to predupredite tako što ćete sami reći da razvod ne znači, na primer, da ono ubuduće neće viđati tatu, i slično.
Tata posle razvoda
Nemojte isključiti oca iz detetovog života. Deca koja rastu uz intenzivno prisustvo oca imaju veće šanse za pravilan razvoj i razvijanje pozitivne slike o sebi. Ona ranije (u odnosu na onu decu koja rastu bez prisustva oca) progovore, ranije prohodaju, nasmejanija su, radoznalija… U kasnijem uzrastu, brže se navikavaju na obdanište i školu, lakše uklapaju među vršnjake, lakše prihvataju autoritet učiteljice, brže uspostavljaju radne navike… U još kasnijem dobu, otac postaje važan kao sagovornik, odrastao autoritet, drug… Zato je važno da im omogućite da sami grade svoj odnos, a ne da vi «uskačete» svaki čas da ih mirite ili kanališete njihove sukobe. Takođe, pazite da njihovo međusobno viđanje ne uslovljavate nečim što je vama (ali ne i detetu) važno. Odnosno, ukoliko alimentaciju (novac za izdržavanje dece) «pomešate» sa starateljstvom, i napravite između njih uzročno-posledičnu vezu, dodatno ste opteretili dete.
Brak posle razvoda
Bez obzira koliko vama izgledalo prirodno da “vraćate istom merom” (na primer: ako otac ne plati alimentaciju na vreme, vi ne dozvoljavate viđanje sa decom), ovakvim ponašanjem najviše štete činite detetu. Ako zabranjujete njihovo viđanje, dete će oca stalno idealizovati, a to će ići na vašu “adresu” (na primer: “Meni bi tata ovo sigurno kupio…”). Ono ne razume vaše komplikovane odnose i ima potrebu za kontaktom sa oba svoja roditelja.
O čemu biste trebali da vodite računa?
Prilikom ovih razgovora, vodite računa o:
-Načinu. Recite istinu, ali bez “teških” detalja, i pazite kako ćete to učiniti. Radije recite: 2Tata se zaljubio u drugu ženu”, nego: “Varao me je kad god je stigao…”. Dobar način je: “Nismo se slagali. Pokušali smo, oboje smo se mnogo trudili, ali stvarno nismo uspeli da sredimo naše probleme. Zato smo se dogovorili (ključna reč: dogovorili) da se razvedemo i živimo odvojeno”.
-Uvek govorite detetu da ono nije krivo i ni po čemu nije razlog vašeg razlaza. Što su deca po uzrastu manja, to više – sve što se vama dešava, povezuju sa sobom. Ako ste vi neraspoloženi, ona misle da tu ima i njihove krivice. Kada ste vi raspoloženi, dete je sigurno da je za to i samo zaslužno. Ako ste se vi razveli, ono sebe doživljava kao loše.
-Ljubav. Budite svesni da dete veoma voli i svog drugog roditelja. Takođe, uverite ga da se ljubav drugog roditelja neće promeniti ili smanjiti samo zato što više ne živite zajedno.