Koji su izvori sna i odakle dolazi njegov materijal?
Po Frojdu, naši snovi su uvek izazvani “nekim događajem posle kojeg još nismo prespavali noć”. Dakle, izvori naših snova su delovi bliže ili dalje prošlosti, i da bi se san proizveo, oni treba da se povežu s nekim utiskom ili događajem koji se odigrava na dan nastanka tog sna.
U toku spavanja, slabi naša svest, kao i glas savesti. Mirni smo, toplo nam je, i ulazimo u situaciju koja je po, Frojdu, idealna za stvaranje snovnih sadržaja koji služe za ispunjenje potisnutih želja, agresivnih poriva i seksualnih nagona koji se nisu mogli ostvariti, već su ostali zakopani u dubini podsvesti. Zapravo, prva Frojdova misao bila je da san služi ispunjenju zabranjenih i, stoga, potisnutih želja. Međutim, snovi često deluju nejasno, maglovito, čak besmisleno. Razlog iz kog se oni prerušavaju nalazimo u mehanizmima rada sna i u cenzuri – koja ne dozvoljava potisnutim i neprijatnim dražima da se, u svom izvornom obliku, pojave u snu. Jedino kada se naš svesni i nesvesni deo “slažu” oko onoga što žele, san predstavlja ispunjenje želje.
Takav je slučaj, najčešće, s dečjim snovima, koji su znatno jasniji i manje prerušeni od snova odraslih ljudi. U slučaju odraslog dela populacije, često se dešava da se naša svest i podsvest ne slažu. Zapravo, dešava se da potiskujemo sve želje i porive za koje smatramo da su, iz nekog razloga, nedozvoljeni, opasni ili loši. U takvim slučajevima san predstavlja “prerušeno ispunjenje potisnute želje”.
Dečiji snovi jasno pokazuju da je suština sna očigledna, i predstavlja ostvarenje nezadovoljene želje.
Snovi odraslih ljudi su, za razliku od dečijih snova, zbrkani, naizgled besmisleni, a zapravo teško razumljivi. Razumevamo ih uz pomoć veštine i tehnike tumačenja snova.
Zašto su snovi, pokekada, tako teški za razumevanje?
Frojd je smatrao da kod svakog čoveka postoje želje za koje niti on sam ne bi želeo da zna, niti bi želeo da iko na svetu sazna za njih. Takve želje se, stoga, potiskuju i putem različitih mehanizama, koji štite kako naš san, tako i nas same, od onoga što je potisnuto, maskiraju i uobličavaju u slike i sadržaje koji nam deluju nerazumljivo i teško shvatljivo.
Da bi napravio razliku između stvarnog značenja sna i prerušenog snovnog materijala, Frojd je uveo pojmove manifestnog i latentnog sadržaja sna. Manifestni je sadržaj sna kakvog se sećamo, dakle – često maskirani sadržaj čije značenje još ne razumemo. Latentni sadržaj sna je potisnuto značenje sna do kojeg dolazimo putem slobodnih asocijacija i tehnike interpretiranja. Cenzura je mehanizam koji ne dozvoljava da potisnute želje budu jasno prikazane u snu i dozvoljava da se u san pretoče samo sadržaji koji su snevaču prijatni.
Frojd deformaciju sna poredi s učtivošću koja se vrlo često sastoji u prerušavanju agresivnih ili negativnih misli u pristojnije formule. Dakle, u snu se sprovodi nesvesna cenzura želje: „što je cenzura stroža, to je prerušavanje potpunije“, kaže Frojd.
San s bolnim sadržajem mogao bi, dakle, biti ispunjenje želje: bolni sadržaj je proizvod prerušavanja, deformacija onoga što je snevač želeo, a deformacija je, svakako, proizvod cenzure.
Rad sna
Da bismo došli do pravog značenja snova, služimo se tehnikom analize i tumačenja. Tehnika je složena, no, načelno se sastoji u razmatranju četiri glavna mehanizma koji prerušavaju latentni u manifestni sadržaj, odnosno – četiri faze snevanja. To su: kondenzacija ili sažimanje, premeštanje (koje je, u krajnjoj liniji, preokretanje u suprotnost), simboličko predstavljanje i sekundarna revizija. Frojd stavlja naglasak na dva najbitnija mehanizma: rad kondenzacije (sažimanja) i rad premeštanja. On ističe da su ova dva procesa od suštinskog značaja za funkcionisanje nesvesnog, na koje nailazimo i u drugim formacijama.
Snovi i simbolika
Simbolizacijom se zabranjene želje maskiraju i čine neprepoznatljivim. Iako je Frojd verovao da simboli sna nisu konstantni, ipak je pominjao simbole koji najčešće imaju određeno značenje. Naglasak je na tome da se svaki san razumeva i interpretiva s individualnog stanovišta. Međutim, vodeći se iskustvom analize sopstvenih, kao i snova svojih klijenata, Frojd je ipak ukazao na najčešće značenje pojedinih snovnih simbola.
Najpoznatiji simboli muškog polnog organa: štap,kišobran,stub (i drugi dugački,uspravni predmeti), mač, koplje, strela, sablja, pištolj (šiljato i vatreno oružje), kao slavina, vodoskok, luster, zmija, kravata, cigara, ključ, čekić, buzdovan, šešir i broj tri.
Najpoznatiji simboli ženskog polnog organa: pećina,jama, kutija, kovčežić, školjka, vrt, kapija, soba, tvrđava, crkva, cipela i sl.
Broj tri, takođe, simbolizuje seks. Zapravo svi neparni brojevi se mogu tumačiti kao maskirana seksualnost, odnosno varijacija broja tri. Seksualni čin simbolizuju i gotovo sve ritmične radnje: ulaženje i izlaženje iz prostorija, gimnastika, skakanje, jahanje, letenje…
Masturbacija je obično predstavljena klizanjem ili otkidanjem grane. Dok je kastracija često simbolizovana šišanjem, opadanjem kose, ispadanjem ili vađenjem zuba!
Neseksualni simboli
Orijentacija u snu ima vrednosni smisao. Levo najčešće ukazuje na nešto loše, dok desno ukazuje na dobro.
Odlazak na put simbolizuje smrt.
Izlazazak iz vode, kupanje u jezeru ili moru simbolizuju rođenje.
Kralj simbolizuje oca, kraljica majku, a gamad braću i sestre, princ/priceza simbolizuju snevača.
Analitičari su retko komentarisali ovo poglavlje Frojdove knjige, osim kada su upućivali pritužbe na njegov račun. Na primer, pojava majke u snu može ukazivati na rodoskrvne težnje, ali i na potrebu za ljubavlju i zaštitom. Takođe i na strah, na primer strah od kazne za neko učinjeno delo. U savremenim analizama sna se izbegava primena opštijih ključeva. Najčešće se radi na analizi svakog konkretnog sna, jer on ima svoj sopstveni ključ – čak i u okviru jedne iste ličnosti.
Krajnja aktivnost procesa sanjanja je “sekundarna revizija”. Frojd ističe da u izvesnim slučajevima sadržaj sna ne proizlazi samo iz misli sna, već da neka psihička funkcija, putem okolišanja naše svesne misli, naših fantazama, može da oboji san nekim drugim elementima. Ta psihička instanca, koja obično ima funkciju cenzure, može da proizvede produžetke ili proširenja sna. Frojd ukazuje da su proširenja sna lako prepoznatljiva jer su obično stidljivo uvedena pomoću izraza „kao da“.
Toliko o snovima pred dugi zimski san, hvala čika Frojde!