Pismo je napisala jedna dobronamerna nečija bivša žena, budućoj ženi svog bivšeg muža. Zanimljiv koncept i akteri u javnoj prepisci na internetu.
“Ponekad me uplaši činjenica, da ono što objavim ili napišem javno može da bude mač sa dve oštrice. Neke od mojih političkih ili strogo intimnih objava često bivaju potpuno pogrešno protumačene. Ovaj tekst sam se dugo dvoumila da li i kako da napišem, jer je osvrt na jednu od najintimnijih sfera mog života.
Pre nešto više od godinu dana, rešila sam da internet koristim samo u pozitivne svrhe.
Nekoliko godina nakon razvoda moj bivši muž se verio. On i njegova nova izabranica planirali su venčanje. Ja, kako bih pobedila samu sebe, rešila sam da se obratim novoj pomajci moje dece. Nije mi bilo ni najmanje prijatno što ona ulazi na tako velika vrata u naše živote, ali mi je negde u dubini duše ipak bilo malo drago.
Poželela sam da to zrnce pozitivne reakcije pretvorim u more lepih emocija i na najlepši mogući način, poželim dobrodošlicu NJOJ u naš svet.
Kao mnogi ljudi danas, imam decu sa čovekom sa kojim nisam ostala u braku. Ja sam bila ta koja je inicirala razvod, jer sam smatrala da je to bila najbolja opcija za sve nas. Sada smatram ulazak nove žene u naše živote kao šansu da popravimo stvari i ojačamo našu porodicu. “Pismo” je glasilo ovako:
“Ne pokušavaj da potkupiš naklonost moje dece. Oni neće pasti na to. Veruj mi, probala sam.
Moja deca misle da ja hodam po vodi. Ne pokušavaj da ih razuveriš. Jer to neće više biti ona voda po kojoj sada hodam. (Nemam pojma šta sam ovim htela da kažem, ali mi je zvučalo tako pametno, zar ne?).
Ne veruj svemu što ti moj bivši muž kaže o meni. Sve što kaže o meni je laž, osim dobrih stvari, one su u potpunosti tačne.
Komentari? Pitanja? Dileme? Otvorena sam za razgovor 24 sata dnevno. Samo budi spremna da moj odgovor dočekaš uz čašu dobrog vina.
Nemoj da oklevaš u disciplinovanju moje dece. Neko i to mora da radi. Bolje ti, nego ja.
Iskreno, ono što je najvažnije, tretiraj ih kao svoju decu. Smatram da si više nego dorasla ulozi majke. Ulivaš mi sigurnost da ti je zaista stalo do moje dece.
Deluješ kao sasvim cool osoba, stekla sam taj utisak prema tvom Facebook profilu. Volela bih da nam ova misija uspe i bude dobra za sve nas. Ne moramo da budemo Bruce-Demi-Ashton, njima svakako nije uspelo. Samo želim da svet moje dece bude najbolji mogući. To od nas zavisi.
Naša deca su videla kako nam se raspada porodica. Sada je pravi trenutak da vide kako ojačava. Jedina je razlika ta što je sada više odraslih “umešano”.
Sada, znam da ovaj moj “iskaz” može da ide u nekoliko smerova. Postoji šansa da ONA nikada ne vidi ovu objavu na mom blogu. Možda će moj bivši muž da se razbesni zbog ovoga. Postoji šansa da ONA vidi ovaj post i da mi se javi sa dugačkom porukom o tome kako je oduševljena mojim predlozima. Mada najviše sumnjam baš u taj outcome.
Nedelju dana kasnije, koliko god zvučalo patetično i neverovatno, dobijam baš ono što sam najviše želela a čemu sam se racionalno najmanje nadala. Dobila sam dugi email sa neverovatnim odgovorima. Nisam ni sanjala takvu pozitivu.
Sada je već prošlo godinu dana. Komunikacija između nas dve je i dalje iskrena i otvorena. Smatram je veoma vrednom osobom u mom životu. Predstavila mi je časopis za koji piše, tako da sam i ja sada deo istog tima. Podsetila me je koliko je yoga odlična stvar. Popravila je moj odnos sa bivšim. Ponekad zalijemo susret čašom vina. Prosto je nadrealno. Ono što je najvažnije od svega, voli moju decu punim srcem.
Ponekad sam ljubomorna što i moja deca vole nju, ali samo ponekad. Ponekad kroz stisnute zube sebi ponavljam, važna je ljubav, zaboravi na posesivnost.
Mnogima delujemo kao ludaci. Možda i jesmo. Na kraju dana ipak smatram da smo uspeli da spasimo porodicu, iako nismo uspeli da spasimo brak.