Search for content, post, videos

Da li vas hvata panika i strah zbog bezbednosti vaše dece?

strah kao lajtmotiv

iracionalna majka

Strah je novi potpis roditeljstva. Informacije se toliko brzo šire, pogotovo one loše, da je svet počeo da izgleda kao da je nemoguće voditi život bez konstantne budnosti i brige za bezbednost dece.

Nakon najnovijih previranja u Evropi i ogromnog broja vesti unutar naše zemlje o stradanju odraslih i dece na sumanuti način, pažnja ljudi se podigla na jedan viši nivo.

Jako je teško oceniti koliko je realno ugrožena bezbednost ljudi u današnjem svetu, i da li je zaista situacija gora nego ikada. Mnogi su mišljenja da je “svet” već jako dugo isti i da broj zločina i kriminala čak opada. Argument za povećanje panike se nalazi u širenju vesti putem web-a.

Do pre 15 godina je nezamislivo manje javnost bivala informisana čak i o lokalnim nemilim događajima a kamoli svetskim, pa je planet delovao kao neuporedivo mirnije mesto. Sada stiže vest direktno u Kartaginu iz kineskog sela gde ljudi i dalje žive u pećinama.

U Srbiji konkretno broj otete dece je oko 96% manji nego u Severnoj Americi, shodno razlici u broju stanovnika. Ti brojevi ne bi trebalo ništa da znače jer je svako dete neprocenjiva vrednost. Brojevi govore o bezbednosti, ali samo u relativnom smislu.

Veliki javni skupovi, masovne gužve i glomazni šoping centri uvek predstavljaju objektivno veću opasnost da se bilo šta loše desi. I tu radi igra brojeva uz mnogobrojne dodatne faktore. Mnogo se lakše dete “izgubi” u gužvi, veća je mogućnost da se dese razni kvarovi u zatvorenom prostoru – koji mogu da budu veoma opasni. Javni skupovi “prete” da pokrenu kritičnu masu, koja kad krene, ne može da stane. Zatim stampeda.

Potom iracionalnosti tipa – “ukrašće mi dete” ili “ući će mi u kuću dok spavam i odneće mi dete iz kreveca”, predstavljaju nerealan roditeljski strah iz prevelike ljubavi i povezanosti, a pak, zašto bi ukrali vaše dete iz tople postelje? I koja je to verovatnoća da se ovo desi baš vama? Jeste, postoje neki zli ljudi kojima je posao krađa dece i trebalo bi biti na oprezu na javnim mestima, ali samo u onoj meri u kojoj ne gušite sopstveno dete – robujući svojim iracionalnim strahovima.

Strah je kod roditeljstva neminovnost, samo je pitanje do koje mere obuzima vaš život. Izbegavanje gore pomenutih situacija umnogome može da poveća relativnu bezbednost vaše porodice. Deci je svakako dosadno da idu u kupovinu, nije im mesto na javnim skupovima, a izlaganje velikim gužvama samo povećava nervozu kod roditelja.

Preterani strah može da ometa normalan razvoj dece. Strah da se dete ne povredi, i konstantno sprečavanje da se slobodno kreće, može da uzrokuje slabiji razvoj motoričkih sposobnosti. Deca rastu od padova, uče i savladavaju prepreke na više nivoa. Penjanje na drvo nije samo motorički poduhvat. Penjanjem se takođe razvija strategija, upornost i determinisanost da se postigne određeni cilj. Strahovi su veoma delikatni i vrlo su prenosivi. Roditelj svojim primerom pokazuje deci da ne bi trebalo da poseduju strah od neuspeha i još važnije da se ne boje uspeha.

Decu je neophodno paziti ali i bodriti u njihovom preuzaimanju “rizika”. Svaki roditelj bi trebao da radi na oslobađanju sebe od nepotrebnih fobija i briga, kako bi svojoj deci omogućio zdravo i slobodno razvijanje.