Znam da ti je garderoba mala, ili da ne stoji više kao pre! Isto znam da si do sada provela dane u potrazi za farmerkama koje će ti sjajno stajati, i da si bila često na ivici suza, i na kraju se vratila kući sa još jednim parom trenerki i komotnom pamučnom majicom. Znam to, ali u redu je! Skoro si dobila bebu!
Znam da ti se u glavi motaju stvari ZA URADITI, i da im nikako nema kraja. Znam da si zabrinuta za finansije, premišljanje šta, kako, kada… Ali ne moraš baš ti o tome da misliš, pusti i druge. Daj sebi malo lufta, nigde te brige neće pobeći. Opusti se, skoro si dobila bebu!
Znam da već sad razmišljaš o povratku na posao, nebitno da li ga voliš ili ne, nebitno koliko je plaćen (od nečega mora da se živi).
Uz povratak na posao ide i razmišljanje o vrtiću, o upisu u vrtić, da li ćete uspeti, šta ako ne bude primljen/a, kako organizovati čuvanje, da li bake i deke ili bebisiterka. Pa adaptacija, razboljevanje… A na sve to, dok sediš, dojiš i čuvaš bebu, zahtevno starije dete obigrava oko tebe i traži svu tvoju pažnju, koju često ne možeš da mu pružiš onoliko koliko bi htela.
Oooo još kako sve to znam! Ali u redu je, skoro si dobila bebu ponovo!
Znam da pokušavaš da smisliš kako da skuvaš klopu koja se ne svodi na pržena jaja, i slična instant jela. Znam da pokušavaš da držiš sve pod kontrolom. I to je jače od tebe, ali opusti se, ni tate nisu baš nesposobne, samo ih treba pustiti malo. Za to vreme, isključi se, kreni redom, napravi makar neki plan organizacije vezan za kuvanje, ili sređivanje kuće, ili jednostavno idi sama u kupovinu, u bioskop, kafić, šetnju.
Ili sa starijim detetom! Odvoji bar jednom nedeljno dan samo za vas dvoje (troje…), starija deca znaju da budu sjajno društvo! A bebi neće biti ništa ako je ostaviš sa tatom!
Znam da si iscrpljena. I frustrirana. I sluđena. Pogubljena. Isto znam da si i srećna. Presrećna. I zahvalna na tome. Ali ni to ne umanjuje činjenicu da si jednostavno umorna. I da je još uvek bura tudničkih/postporođajnih hormona u svoj svojoj snazi!
Znam kakav je osećaj kada shvatiš da je većina stvari nedovršena. Znam da te nervira što je kuća u neredu. Znam kako se osećaš. Znam da želiš da budeš super žena. Znam, sve znam!
Ali… ne ide to baš tako!
Jer, skoro si dobila bebu!
Hajde da krenemo po koracima!
Beba je stigla, sve se menja! I prvi, i drugi, i svaki naredni put!
Nije nužno da sve bude onako kako si navikla. Znam da je kuća dovoljno čista i sređena iako nije svaka igračka na svom mestu, iako nije sav veš popeglan. Nije nužno spremati čitave gozbe. Nije nužno odgovoriti na svaki email, telefonski poziv. Nije nužno ići tamo gde ti se ne ide. Nije nužno raditi ono što ti se ne radi.
Nemoj u krevetu kada konačno legneš, premotavati film šta bi sve trebalo da uradiš, i šta sve nisi/jesi uradila… Osećaćeš se promašeno, neostvareno, uplašeno. Znam sve, na svojoj koži i greškama sam naučila ili bolje, još uvek učim!
Pusti bebu da drema na tebi, ako će to da ti da sat vremena tišine, i omogući da pročitaš koji red svoje omiljene knjige. Valjaj se sa decom po podu, i bebe i starija deca uživaju u bliskosti. Ostavi ih tati, baki/deki na neko vreme i daj sebi malo oduška… Za kafu sa drugaricama, za svoje lično vreme.
Nisi super žena. Nijedna od nas nije. I niko od nas ne očekuje da to budemo! Uglavnom same to iskonstruišemo, i uglavnom su to naša sopstvena očekivanja, koja ako ne ispunimo počnu da nam izmiču tlo pod nogama!
Budi onakva kakva inače jesi!
I ne zaboravi – skoro si dobila bebu!
Bebu! Ne igračku, već bebu! Buduću ličnost, budućeg čoveka, kome treba mama, trezvena i srećna!
Opusti se! Sjajno ti (nam) ide!!!
Izvor: RingeRaja.rs