Mališani lažu ali nisu baš vešti i za većinu je to samo faza. Dečiji psiholozi smatraju da je to normalno do treće godine. Ukoliko dete nastavi sa tom navikom trebalo bi se zabrinuti i rešiti taj problem. Postoji nekoliko razloga zašto deca lažu.
Psiholozi savetuju da decu pratite i obratite pažnju na neka ponašanja, ukoliko usiljeno kašlju, češkaju se ili nervozno reaguju na sve što ih pitate, možda problem postoji. Takvi gestovi odaju da nešto “postoji”. Kada ih uhvatite u laži, ne grdite ih i ne kažnjavajte ih nego priđite sa blagim rečima da dete shvati da nema razloga da obmanjuje.
Psiholozi kažu da deca često zbog nepoverenja u roditelje nešto kriju i lažu.
Često roditelji previše očekuju od deteta pa ono da ne razočara pokušava da bar kroz priču bude drugačije. Ukoliko vi lažete pred decom, ona će usvojiti taj obrazac kao normalan. Islednički stav takođe loše utiče na najmlađe, preporuka stručnjaka je da razgovarate otvoreno i smireno.
Deca neretko lažu da zadive druge, često se to pripisuje mašti jer ne može svako dete tako dobro da “glumi”. Roditelji uglavnom popuštaju umiljavanju koje je manipulacija, da izbegnu kaznu ili dobiju nešto.
Važno je prepoznati laganje, reagovati na to ponašanje primereno da ne bi postalo obrazac ponašanja i deo karaktera. Kad se odraste to može doneti i ozbiljne posledice.
Izvor: Ringeraja.rs