Koliko je teško pojedine greške ne napraviti?…
Uskoro ću napuniti 42 godine, a s vremena na vreme volim da ne verujem u ljubav, ne verujem u romantiku, i večnu sreću. Kada je reč o muškarcima, ja volim da stvari budu od samog početka na čisto.
Bez oklevanja, kažem im šta mi se sviđa, a šta mi se ne sviđa. I, ako je potrebno, reći ću im da idu dođavola, opet, bez oklevanja.
Tokom godina, dobro sam se upoznala i s vremenom možda je moje srce otvrdnulo ili je moja duša umrla? Jer nekad sam čekala i dan i noć za samo jednu poruku muškarca koji mi se sviđao. Ako treba otišla bih i na kraj sveta, ako me on pozove. Kupovala sam skupe poklone, bez razmišljanja, samo da bih ga usrećila. Ja bih mu kuvala njegova omiljena jela za doručak i večeru, i crpela sam sve prijatelje sa svojim beskrajnim cvilenjem nad svojim vezama. Naravno, sve se to dogodilo s nekoliko različitih muškaraca – neke sam od njih volela, sa nekima od njih sam živela. U neke sam bila ludo zaljubljena i očarana, ali oni nisu imali duže planove sa mnom.
Svaki put sam bila spremana dati svu sebe za dobrobit ljubavi. Ali ako nisam više bila spremna za to, znači li to da ja ne mogu voleti više?
Kada smo mladi, prolazimo kroz mukotrpno razdoblje da bismo pronašli sebe. Od 18-25 godine, vidimo sebe kao sirov material.
Kako možeš znati šta ti se sviđa, gde su ti granice, ko si zapravo, bez sticanja raznolikih iskustava? To je razlog zašto smo potrošili svoju mladosti bacajući se u razne vrste eksperimenata – u svoj izgled, profesiju, seksualni život, pitanja ljubavi.
Nakon 25. i masu različitih pokušaja, tražimo ono što nam je potrebno: obrazovanje, profesionalno iskustvo, te čitav niz emocionalnih ožiljaka od odnosa. Više nismo tako neobuzdane, kada je u pitanju eksperimentiranje, a imamo i bolju ideju o tome koji su nam ciljevi. Mnogi ljudi se brzo venčaju, dobiju porodicu i imaju decu, ili počinju graditi ozbiljne veze s mogućnošću da će venčanje i deca doći kasnije. Već smo shvatili nešto o životu, ali još uvek znamo vrlo malo o sebi. Pomešamo svoje želje s onima u širem društvu. Mi zamenimo ljubav s osećajem samožrtvovanja. Mislimo da će nas muškarci napustiti ako im ne idemo niz dlaku.
Zrelost: za mene, to je razdoblje kada zaista upoznaš sebe. Nakon slepila mladosti i misli žrtvovanja, počnemo živeti za sebe.
To ne znači da nam ne treba niko. Da li to znači da smo postali uspešni, sebični, samostalni, ili usamljeni? Ne, mi želimo ljubav, toplinu i odnose upravo onoliko koliko smo je trebali i kada smo bile u 20-tima. No, dok smo stigli do ove faze, shvatili smo da u zdravoj vezi sve ove stvari su uzajamne. Često naši partneri sve ovo isto žele za sebe ili ako ne osete uzajamnost, jednostavno ne ostanu predugo u našim životima. Kao što je slavni Omar Hajama rekao: “Ne treba mi onaj koji mene ne treba.”
Upravo zato postoje određene stvari koje neću više činiti…
1.Više ne čekam pozive niti poruke muškaraca
Ili im sama prva napišem ili izbrišem iz imenika onog koji za mene nema vremena da mi napiše brzi odgovor “Žao mi je, danas sam zauzet. Nazvaću kad budem mogao.”
2.Ne želim ići na sastanak u vreme ili na mesto koje mi ne odgovara
Ako muškarac nema interes za vreme kod žene, njene želje, njene udobnosti, to znači da on nije zainteresovan za nju. I to nije tip čoveka koji mi treba.
2.Ja mu neću oprostiti ako mi nije doneo mali poklon za rođendan ili neki važan datum.
Volim muškarce koji vole trošiti novac na dame koje vole – to jest, na mene. Muškarci koji su škrti s novcem su obično škrti i kada je u pitanju sve ostalo. Ako nije uspeo da zapamti datum koji je meni, nama važan, to je čisti dokaz koliko vas partner ceni. Mi prirodno želimo da razmazimo one koje volimo, kako bismo bili sretni. Ono što je važno za njih treba postati važno i za nas. Ako mu nije stalo, nije ga briga ili je zaboravio, ili odbija da uloži napor. Isto tako može da zaboravi moj broj telefona.
3.Ne tražim opravdanja za njegov nedostatak bogatstva ili uspeha.
To ne znači da je novac sve što mi treba od muškarca. No, ideja da možete živeti bajku života dokle god voliš nekoga, čak i ako živite u sirotinjskoj kućici- to nije veza za mene. Prošla sam grozne stanove (verujem, puno nas), kada smo inmali 20 i 30, ali u 40.-tima, moramo negde udobno živeti – i tu nema izgovora.
4.Neću ćutati o onome što mi se ne sviđa.
Nisam zainteresovana za konstantne prigovore. No, postoje stvari koje druga osoba neće ili ceniti ili primetiti, jednostavno zato što je on druga osoba.
Ako mi se ne sviđa brza vožnja, ako me plaši, onda neću ćutati o tome, i neću da glumim iznenađenje kad muškarac pokuša da me impresionira ubrzavanjem do 180 km/h. Reći ću mu “Nemoj da voziš prebrzo, molim te. To me plaši”.
5.Ne bojim se da postavljam pitanja. Ali sam i spremna odgovoriti na bilo koje upućeno meni. Kada smo mladi, uplašeni smo da pitamo, kažemo ono što ne razumemo, jer ne želimo nešto da naglasimo, s nečim da povredimo ili uplašimo svog muškarca. Ali to je upravo taj nedostatak jasnoće koja nas boli. Ne želim da budem povređena više, a to je razlog zašto sam spremna sve da razjasnim.
6.Ja ne brkam seks i ljubav
Seks može biti spojen sa ljubavlju, ali takođe može da nema ništa zajedničko sa istom. Ljubav za mene znači očistiti svoj stan, jutarnja tišina, setiti se kako se zove moja porodica, moja mačka, koliko sam šećera stavila u kafu, buket predivnog, sveže rezanog cveća još uvek vlažnog od kiše u proleće. Popravak slavine ako curi. Ako ništa od ovoga ne postoji, osim samog seksa, to znači da smo samo spavali zajedno.
7.Nisam ljubomorna na njegove muške prijatelje ili na njegov rad.
Ili na njegovu decu iz prošlih veza. Ako me voli, on će naći vremena za mene. On će naći mesto za mene u svom punom rasporedu poslovnih putovanja, fudbala i druženja sa svojim sinom. Ja to mogu da prihvatim, jer i sama živim punim, zaposlenim životom. Ako oboje nađemo vremena jedno za drugo, to znači da je sve u redu – naš odnos postoji. Ako samo ja nalazim vremena za njega, a on je uvek zauzet, onda to znači da moram naći nekog drugog s kim ću da budem u vezi.
8.Ja ne peglam muške košulje, jer ne volim peglanje. Ja ne volim da peglam ni svoju odeću, a kamoli tuđu. Odbijam da učinim bilo šta u vezi, ako to nešto ne želim niti volim da radim. Ako on voli mene, opeglaće svoju košulju sam.
9.Neću pokušavati da nateram sebe da izgledam bolje zbog njega
Zapravo, kad upoznam nekoga, ja mogu biti gruba, cinična, previše iskrena. Ne bežim od diskutovanja o svojim problemima i teškoćama. Neko ko želi, uvek može pogledati dublje u to ko sam ja. Onaj koji ne želi, može da nastavi i bez mene.
Ja ću uskoro napuniti 42 godine, ali mogu da kažem da sam poput bambusa: stabilna, čvrsta, fleksibilna i nezahtevna. Teško me je slomiti ili savijati po tuđoj volji ili iskoreniti me. Ja sam iskušala iskušenja života, ali još uvek želim da volim. Samo, nisam spremna da žrtvujem sebe radi drugih. Ljubav je stvaranje, a ne razaranje. Stoga, idemo da stvaramo.