Nedavno je Amerika obeležila 16 godina od napada na Kule bliznakinje. Rat protiv terorizma je još uvek aktuelna tema novog predsednika. Cilj su građani ujedinjeni u borbi, a propaganda i dalje tvrdi da je sloboda ugrožena. God, bless America.
U čuvenom govoru predsednika Buša da svet treba da se ujedini u borbi protiv terorizma, ostala je upamćena i jedna rečenica. “Amerika zna šta su ratovi iako smo za poslednjih 136 godina ratovali samo na stranom tlu. Izuzev jednog dana, 1941. godine, kada je napadnut Perl Harbur.”
Ova izjava svetskog lidera je uzdrmala javnost. Jer koliko god se okrenemo u prošlost, Amerika je bila učesnik u nekim ratnim dešavanjima. Ukoliko nisu branili svoju državu, šta su, dođavola, tamo tražili ratujući?
Postoji jedva nekoliko ratnih sukoba na planeti, posle Drugog svetskog rata, gde Amerika nije imala svoje učešće. Ratovi su neverovetno kompleksni i izuzetno je teško prodreti u srž onoga koji želi da ratuje. I, ukoliko je važno priznati da je Staljin odgovoran za smrt 20 miliona svojih političkih neistomišljenika i da Severna Koreja drži svoj narod u određenoj vrsti zatvoreništva ni Amerika ne bi smela da bude pošteđena odgovornosti.
Jedna studija, koju je sproveo Džejms Lukas, dokazuje kako je čak 37 zemalja duboko pogođeno angažovanjem Amerike.
Međutim, čak i običan udžbenik istorije može da dokaže da samoproglašeni borac za slobodu – Amerika – nije baš ono za šta se izdaje.
Pa da krenemo redom.
Avganistan i Rusija
Većini je poznat termin mudžahedina. On je kreiran da sublimira Ruse, rat i Sovjetski Savez koji vrši invaziju na Avganistan. Ono što mnogu ne znaju jeste kako je došlo do rata kada je, tada sekularna država Avganistan, bila u prijateljskim odnosima sa svojim ruskim susedima. Šta se zapravo dogodilo? 1998. godine Zbignjev Bžežinski, američki politikolog poljskog porekla, je potvrdio da je CIA podsticala borbe između Avganistana i Sovjetskog Saveza. U to vreme, administracija Džimija Kartera se složila da tajno obezbedi pomoć pobunjenicima, koji su želeli da svrgnu pro-sovjetski režim. Svesni da obelodanjivanje ovoga može izazvati sukob svetskih razmera, sve je rađeno na nivou usmenih naređenja i bez ostavljanja pisanih tragova. Prema Bžežinskijevim rečima: “Ta operacija je bila sjajna ideja. Imala je za cilj da uvuče Ruse u avganistansku zamku i ja treba da žalim zbog toga? Ne, nikako.”
6 milijardi dolara kasnije i nakon 10 godina, bilans ovog sukoba se meri sa više od milion mrtvih ljudi.
O nekim drugim intervencijama se čak nisu ni vesti pravile. Postoje manji narodi i manje države koji nisu toliko prisutni i značajni u istorijskim knjigama sukoba. Ali su jednako devastirani od strane Amerike. Angola je bila u građanskom ratu dugih 26 godina, gde je prijavljeno između 350 000 i 700 000 mrtvih (zavisi od literature koju čitate). Amerika je svoje učešće u ovom sukobu objasnila da su morali da se uključe jer je Sovjetski Savez pružio pomoć Narodnom pokretu za oslobođenje Angole u vidu kubanskih vojnika. Kasnije je, naravno, utvrđeno da je sve bila farsa i predstava za javnost te da Sovjetski Savez nije imao nikakvog uticaja na razvoj tih sukoba. U Čadu je poginulo preko 40 000 i 200 000 ljudi je zverski mučeno kada je CIA pomogla Hisenu Hubreu da dođe na vlast.
Svako iole normalan bi se zapitao šta oni tamo imaju da traže?
U Dominikanskoj republici su zbacili sa vlasti Huana Bošu. Kada su građani ponovo pokušali da izaberu istog čoveka na vlast, Amerika je izvršila invaziju sa 22 000 vojnika.
U korejskom ratu, Amerika je bacila 650 000 tona bombi. Broj ubijenih i preminulih, kao posledicu ovog američkog delovanja, ni do danas nije tačno utvrđen, a cifre se kreću do 4,5 miliona. Rat u Vijetnamu? Ako brojite i sukobe u Laosu, gde se procenjuje da je 200 000 ljudi izgubilo život, oko 5,1 miliona ljudi je umrlo.
Za Kambodžu ste verovatno čuli, jer je Anđelina Džoli svoje prvo dete usvojila baš u toj zemlji. Crveni Kmeri, pod vladavinom Pola Pota, su zaklali, mučili i ubili preko milion svojih sunarodnika, pošto je Amerika napustila Kambodžu. Omogućivši pre svog odlaska, naravno, dolazak Pota na vlast. Ili da se fokusiramo na ključnu ulogu koju je Amerika odigrala u postavljanju generala Suharta na čelo Indonezije?
Tokom te 1975.-e godine, Indonezija je izgubila više od četvrtine svog stanovništva.
Većina nas je bila svedok sukoba u Iraku. Ono što možda čak ni manji deo nas ne zna jeste da je zabeležen prekomeran broj smrtnih slučajeva među decom mlađom od 5 godina. Dozvolite da ponovimo: statistike pokazuju da je oko 250 000 do 300 000 dece ispod pet godina izgubilo život u sukobima u Iraku.
Da zaključimo. Analiza gorepomenute statistike ubijenih nameće pitanje da li su prethodni ratovi u stvari izgradili tragediju koja se desila 11.-og septembra 2001? Svi nevini civili koji su bili samo posledica američkog rata protiv terorizma su Ameriku načinili najvećim teroristom. Izazivanje građanskih ratova, ometanje funkcionalnih režima, provociranje naroda i bezočno mešanje u unutrašnja pitanja.
Kako li se 11. septembar nije desio ranije?
Krim, Turska, Sirija, Severna Koreja… Svet se nalazi na samoj ivici ponora.