Kao neko ko je rođen početkom 80.-ih nikada nisam mogla da se identifikujem sa generacijom X ili pak milenijalcima. Nisam odrastala u vreme razvijene tehnologije, kao milenijalci, ali sam ipak dovoljno mlada da se lako prilagodim nadolazećoj tehnološkoj revoluciji. Odrastala sam u vreme kada su dnevno prikazivna dva crtana filma, ali bez problema umem da koristim iPhone. Da, mi rođeni između 1977. i 1983. godine smo ksenijalci.
Moja mikro generacija je poslednja koja je dane detinjstva provela bez uplitanja tehnologije u razvoj. Mi smo prva generacija koja je u svojim ranim dvadesetim prihvatila sms porukanje, online upoznavanje i društvene mreže.
Ksenijalci su bez problema završili srednju školu na beleškama i knjigama iz biblioteke, a mobilne telefone smo dobili tek kad smo otišli na fakultet. Ko je imao sreće.
A i kada smo ga dobili, koristili smo ga samo u slučaju prave nužde. Jer, pozivi nisu bili nimalo jeftini.
Mi nismo znali šta je selfi. Jedini način na koji si mogao da uslikaš sebe jeste da okreneš foto aparat ka sebi pa šta ti bog i sreća dadu. A film ima samo 24 fotografije i tek kad ih izradiš shvatiš da je više od polovine mutno. Fotografije su se pravile fotoaparatom, a ne telefonom.
Mi, ksenijalci, nismo imali beskrajne izvore za informisanje i zabavu. Imali smo televiziju, video rekorder i kasetofon. Ko je imao vokmen, bio je avangarda. Omiljene serije i emisije smo gledali onda kada se daju na televiziji, jer nije bilo HD 72 sata.
Kada omiljeni bend ili pevač/pevačica izbace novu stvar, molili smo se da voditelj na radiju ne priča predugo preko pesme.
Onaj ko je uspeo da omiljenu pesmu u celosti i snimi na kasetu, zna da je traku bezbolnije premotavati hemijskom, a ne kažiprstom.
Ksenijalci su izvukli najveću korist od tehnološkog napretka. Tehnologija nije bila prisutna u najosetljivijem periodu našeg života, a opet je došla u pravo vreme. Onda kada smo još uvek spremni da učimo, ali već imamo dobro postavljene životne temelje.
Svi rođeni u ovih 6 godina (1977-1983) su odrastali između dve veoma dominantne, suštinski različite i brojno nadmoćnije generacije.
Ksenijalci su most između analognog i digitalnog doba, karika koja spaja nespojivo i razume neobjašnjivo.
Mikro generacija, kojoj pripadam, razume generaciju X, večite pesimiste čije se revolucionarne ideje sprovode na ulicama, ali shvata i milenijalce, pametnu, optimističnu i prepunu samopouzdanja generaciju. U sociološkom smislu, možda su ksenijalci isuviše mala grupa da bi se smatrala generacijom, ali mi smo tu, postojimo. I svakako smo jedinstveni.