Hvala. Reč koja ima magična svojstva. Zahvalnost je put ka besmrtnosti. Antidepresiv. Most između ljudi. Produženje lepote odnosa. Poštovanje. Ponekad ljubav.
Na zapadu se slavi dan Mama i Tata, ali se ne slavi baš nešto taj odnos u ostatku godine. Hladnoća u kojoj su odgojene generacije okom je vidljiva i među najbližim članovima porodice. Da li i mi tome težimo, pitanje je sad?
Našim roditeljima i nisu potrebni pokloni i puke reči “izrecitovane” zahvalnosti. Arhetipski roditelji za svoju decu samo žele da budu srećna. To im je najveće hvala. Možda ipak…
“Dragi mama i tata…
Hvala pre svega što ste se sreli i izrodili mene. Da niste onomad bili tako ludo zaljubljeni, ni mene ovakve “lude” bilo ne bi.
U ovo je teško i poverovati, ali sećam se svih spavanja sa vama u krevetu, priča poljubaca i maženja. Moje srce sve i danas pamti.
Posebno hvala mami za sve ono što je morala u toku dana da uradi, da bismo mi uopšte mogli da odrastemo i samo fizički opstanemo. Sada razumem zalaganje za svoje dete i neiscrpan izvor energije koji je bio usmeren samo da sve u porodici funkcioniše ok. Hvala na tome. To ne može svako.
Teško je prebrojati šta sve jedan roditelj radi i žrtvuje za svoje dete. Hvala na svakom tom zalaganju. Zahvalna sam pre svega što nijednog trenutka niste odustali.
Hvala na svim putovanjima, manjim i većim, naročito mami koja je lovila moju povraćku tokom svakog od njih. Rešenost da se uživa na nekom drugom mestu, najčešće je razrešavala uživanja mamu.
Srećna sam što se baš vi bili moji roditelji, da je neko drugi bio ko zna kako bih ispala. Kako bi se snašli sa ovako napornim detetom kakva sam ja bila.
Zahvaljujem vam se na ogromnoj podršci u svim podvizima i utehi u bezbrojnim porazima i tugama. Pomogli ste mi da otvorim mnoga poglavlja svog života, zahvaljujući vašem ohrabrivanju.
Drago mi je da ste bili nenormalno normalni i što sam od vas naučila neke Don Kihot fazone. Ne biti sanjar u ovom surovom svetu, znači živeti u svakodnevnoj gorčini. Biram da živim a ne da brojim dane.
Hvala!!!