Kijanu Rivs, čovek očigledno probuđene svesti sjajno analizira severnoameričko društvo i globalizaciju uopšte. Njegova poruka je više nego jasna i nažalost više nego tačna.
Vladimir Majakovski : Deset poruka o revoluciji
Niko se nikom ne smeje, niko ne zastane da se na trenutak divi prirodi … Svako brine svoju brigu i hrli da ispuni što više zadataka, kao roboti…”
Kad izađete na ulicu, bacite pogled i odmah ćete primetiti – svako ide svojim putem, niko ni s kim ne razgovara, svi mehanički hodaju ulicama, sa slušalicama u ušima, u svom svetu i svojoj muzici.
Ovo je primetio i slavni glumac Kijanu Rivs.
To ga je pogodilo, pa je rešio da se obrati svima preko društvenih mreža, u nadi da će dopreti do svesti ljudi:
“Vidite ove ljude iza mene?
Oni žure na posao i ne obraćaju pažnju ni na šta.
Ponekad smo toliko posvećeni svakodnevici, da zaboravimo da odvojimo vreme da uživamo u lepoti života.
Kao da smo zombiji.
Osvrnite se i izvadite slušalice iz ušiju.
Kažite nekome “Dobar dan”, ili zagrlite nekog ko izgleda kao da pati.
Pomozite nekome.
Morate živeti svaki dan kao da vam je poslednji.
Ono što ljudi ne znaju o meni jesta da sam prethodnih nekoliko godina bio u depresiji.
Nikome nisam pričao o tome.
Morao sam sam da nađem put kako bih izašao iz depresije.
Osoba koja me je sprečavala da budem sretan bio sam JA.
Svaki dan je poseban i tako ga treba doživljavati.
Sutra nije garancija, živite danas!”
Da li vam sve ovo izgleda poznato? Hoće li će se “Istočni blok” odupreti ovoj vrsti otuđenosti? Da li i na našem prostoru stasavaju generacije uspavanih zombija? Za sada smo još budni rekla bih, a dokle videćemo… Nije isključeno da ćemo zbog izvesne posebnosti “slovenske duše” ipak uspeti da nađemo neku umerenu bar varijantu zombiranosti. Svejedno, kao roditelji i kao ljudi imamo obavezu i odgovorni smo da se takve stvari ne ustoliče našoj deci kao normalne.
Izvor:Mislipozitivno