Verujem, cenjeni sude da dobro poznaješ ljude
vi barem imate posla jer ćud je ćud, a sud je sud.
Verujem, cenjena glavo da si i učio pravo
da svakom sudiš pošteno jer čast je čast, a vlast je vlast…
Ovako je Đorđe Balašević, u svojoj pesmi Ne lomite mi bagrenje, opisao razliku između vlasti i časti. Da postoji, svesni smo i mi. Ipak, sve raspoložive poluge moći koje jedna vlast ima u rukama ne predstavljaju toliki problem koliko način na koji se one koriste. Mediji (naročito u Srbiji) su najreprezentativniji primer onoga o čemu govori američki lingvista Noam Čomski. Mi vam donosimo spisak od deset strategija koje svaka vlast koristi da bi manipulisala svojim stanovništvom putem medija.
Preusmeravanje pažnje
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
Stvaranje problema
Ta metoda se naziva i problem-reagovanje-rešenje. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
Postupnost promena
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, na kašičicu, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene
naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
Najava
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je unapred ih najavljivati. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i zajednička nada u bolju budućnost olakšava njihovo prihvatanje.
Upotreba dečijeg jezika
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižu se dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.
Buđenje emocija
Zloupotreba emocija je klasična tehnika koja se koristi u izazivanju kratkog spoja u procesu razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu ili pak izazvati određena ponašanja.
Neznanje
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
Veličanje gluposti
Javnost treba podsticati da prihvata prosečnost. Potrebno je ubediti ljude da je “in”, u modi, poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno, treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
Stvaranje osećaja krivice
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
Zloupotreba znanja
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara sve veću provaliju između znanja koje poseduje prosečan čovek i znanja koje poseduje i koristi vlast. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.
Autor: Noam Čomski
Izvor: Znakovi pored puta.com