Ovo je priča o tome kako jedna pogrešna odluka često može da upropasti život. Onoga ko odluku donosi ili onome kome je odluka namenjena. I priča o tome da li su i koliko neke žrtve u našim životima (ne)potrebne.
– Da li je ovo red za žrtve?
– Jeste. Ti si iza mene. Ja sam broj 852, a ti si 853.
– O, Bože, koliki red. Ko zna kad ću stići?
– Ne brini, sve ide veoma brzo. A za koga ili za šta ti želiš da se žrtvuješ?
– Želim da se žrtvujem u ime ljubavi, a ti?
– Ja se žrtvujem zbog dece. Ona su radost za mene.
– Šta nameravaš da žrtvuješ?
– Svoj lični život. Jedina stvar koja je važna jeste da moja deca budu zdrava i srećna. Sve dajem za njih. Čak me jedan muškarac pitao i da se udam za njega, ali ja sam odbila. Sve bih dala za svoju decu i uopšte me nije briga za moj lični život.
– Razumem. Ja želim da žrtvujem svoju vezu. Između mene i muža već dugo nema ljubavi. On viđa drugu ženu, a i u mom životu se pojavio drugi muškarac. Međutim, moj muž ne želi da se raziđemo. Kaže kako je navikao na život sa mnom i vrlo ga uznemiri razgovor o rastanku. Veoma često mi ga bude žao. Eto, takav je naš zajednički život.
Vrata su se otvorila i čulo se “Neka uđe broj 852.”
– Ja sam na redu. Uf, malo sam nervozna… Šta ako ne prihvate moju žrtvu? – promrmlja sebi u bradu broj 852.
Broj 853 je seo da sačeka svoj red. Činilo se da vreme prolazi veoma sporo, ali je 852 vrlo brzo izašao.
– I, šta se desilo? Šta su rekli? Da li su prihvatili tvoju žrtvu?
– Ne… vratili su me da razmislim još malo.
– Ali, zašto? Zašto nisu hteli da je prihvate odmah? Ne razumem…
– Pitali su me da li sam sigurna, da li sam dobro razmislila o ovome. Ova žrtva je zauvek, nema povratka…
Rekla sam im da sam razmislila, naravno da jesam. Ova odluka mi je veoma važna.
Kada moja deca odrastu, ona će moći da shvate i vide koliko sam se žrtvovala za njih i umeće to da cene. Onda su mi rekli da sednem ispred televizora i pustili su mi vrlo čudan film. Bio je to film o meni. Šta bi mi se, navodno, desilo kada moja deca odrastu. Moja ćerka se posle udaje preselila na drugu stranu sveta, a sin me je zvao telefonom jednom mesečno. Kada sam ih upitala zašto se tako ponašaju prema meni, sin mi je odgovorio: “Prestani da nam se mešaš u život. Zar nemaš ništa drugo da radiš?” Ali, šta drugo da radim? Ceo život sam provela brinući o deci. Čini se da uopšte ne cene žrtvu koju sam podnela za njih. Izgleda da je sve bilo uzalud.
Vrata su se opet otvorila i čulo se “Sledeći. Broj 853.”
– Uh, moj red… Sad si me baš uznemirila ovom pričom.
– Dobar dan, šta želite da žrtvujete?
– Svoju vezu.
– Molim vas da mi objasnite.
– Pa, znate, nije naročito ozbiljno, ali je veoma prijatno. I dalje je prilično sveže, sreli smo se pre pola godine.
– A za šta želite da žrtvujete svoju vezu?
– Da bih održala svoju porodicu na okupu.
– Zbog čega vam je to toliko važno?
– Kako zbog čega? Pa mi smo porodica. Doduše, ne ona idealna niti savršena. Moj suprug ima drugu ženu već dugo, ali i ja se viđam sa nekim.
– Čekajte, vi hoćete da žrtvujete novu ili staru vezu?
– Novu. Da bih održala porodicu na okupu.
– Čekajte, sami ste rekli da imate partnere, i vi i vaš suprug. Gde je tu porodica?
– Molim? Zvanično smo još uvek u braku. To znači da smo porodica.
– I ova situacija vam odgovara?
– Naravno da ne. Sigurno ne bih bila ovde da mi odgovara.
– I pored svega toga, vi ne želite da završite odnos sa svojim suprugom i započnete potencijalno zdravu vezu sa novim muškarcem?
– Već sam vam rekla. Naš odnos i nije toliko ozbiljan. Ne bih zažalila kada bih donela odluku da žrtvujem taj odnos.
– Pa, ukoliko vam nije toliko stalo do tog odnosa, hajde da ga žrtvujemo. Da li znate da je ova odluka zauvek?
– Znam. Neki ljudi u čekaonici su mi rekli da ovde prikazujete filmove o budućnosti.
– Prikazali smo dosta filmova ovde. Neki su o prošlosti, neki o budućnosti. Vaš film je o sadašnjosti. Pogledajte ga.
– O, vidi, to sam ja. Stvarno tako izgledam? Ne mogu da verujem.
– Pa to je odraz vaše duše, što se vidi i spolja.
– Molim? Izgledam grozno.
– Ljudi uvek izgledaju grozno kad je njihova duša nezadovoljna.
– Ko je taj dečak? Kakvo divno dete, pogledaj način na koji me drži…
– Zar ne vidite? To je vaš suprug, tj. odraz njegove duše.
– Moj suprug? Kakva glupost. On je odrastao čovek.
– Ali u svom srcu, on je još uvek dete. I zakačen je za vas kao dete za majku.
– Da, baš tako. Visi na meni kao da sam mu majka.
– Ja sam, znate, odrastao drugačije. Učili su me da je žena ta koja je jača, mudrija i odlučnija od svog muškarca. Ona mora da vodi porodicu i usmeri muža.
– Pa, očigledno je da to imamo ovde. Snažna, mudra i odlučna žena/majka koja brine o svom mužu/detetu. Usmerava ga i oprašta mu. I ti kažeš da želiš nešto drugo?
– Zanimljivo. Ali, ja nisam njegova majka. Ja sam mu žena. Ali, na ovom snimku on izgleda tako kriv. I svaki put kad ode kod te žene, ja i dalje ne mogu prestati da ga volim.
– A šta je sa budućnošću? Zašto mi niste pokazali kako bi izgledala naša budućnost?
– Nemamo film vaše budućnosti. Ali, sudeći po situaciji u sadašnjosti, vaš “mali dečak” još dugo neće ići nigde.
– Pa, šta onda treba da uradim?
– Odluka je na vama. Možda više volite da budete majka, a ne supruga.
– Ne! Želim da budem žena koju će neko da voli.
– Pa zar majke nisu žene koje neko voli? I, šta ste odlučili? Da li žrtvujete novu vezu radi očuvanja porodice, tako da vaš muž može ostati dečak?
– Ne, ne… Mislim da nisam spremna. Treba mi još vremena da razmislim.
– Naravno. Imate vremena koliko god vam je potrebno.
– Ali, da li imate neki savet za mene? Šta treba da uradim da učinim da moj suprug…odraste?
– Za početak, treba da prestanete da se ponašate kao da ste mu majka. Da se fokusirate na sebe i postanete prava žena: zavodljiva, misteriozna, poželjna. Treba da postanete tip koji će privlačiti poglede, a ne želju da vam se neko isplače na ramenu.
– Zaista mislite da će takva transformacija da pomogne?
– Uglavnom pomaže. Ako zaista odlučite da budete žena, trebalo bi da uspe. Ukoliko i posle toga budete imali probleme, vratite se kod nas. Ako i tad poželite da žrtvujete novu vezu, mi smo i više nego spremni.
– Razmisliću o tome…
Broj 853 je napustio kancelariju. Bio je vidno zbunjen.
Broj 854 je ušao prestravljen.
– Dobar dan. Želim da žrtvujem sve što mi je drago da bi moja majka prestala da brine za mene.
Vrata su se zatvorila. Ljudi su prolazili kroz hodnik noseći svoje želje, sposobnosti, karijeru, talente, potencijal – sve ono što su spremni da žrtvuju za nešto što ni oni sami često ne razumeju.