Ugovor o poklonu na prvi pogled izgleda kao plemenit gest – jedna osoba daje nešto vredno drugoj, bez ikakvih očekivanja za uzvrat. Bilo da je reč o darovanju nepokretnosti, automobila ili novca, ovi ugovori često odražavaju bliske odnose i poverenje između ljudi.
Međutim, šta se dešava ako poklonoprimac postane nezahvalan, poklonodavac doživi finansijske poteškoće ili ako poklon povredi prava trećih strana? Može li ugovor o poklonu biti poništen u ovim slučajevima?
Ova pitanja ukazuju na to da ovakav ugovor može dovesti do pravnih komplikacija. U nastavku ćemo razmotriti okolnosti u kojima može doći do poništenja ugovora o poklonu, kao i razloge zbog kojih bi to moglo da se desi.
Šta je ugovor o poklonu?
Ugovor o poklonu je pravni akt u kojem jedna strana, poklonodavac, pristaje da bez naknade prenese određeni predmet, pravo ili imovinsku korist na drugu stranu, poklonoprimca.
Ovakav tip ugovora, među kojim je i ugovor o poklonu nepokretnosti, je primer jednostranog pravnog posla, jer samo poklonodavac preuzima obaveze, dok poklonoprimac prihvata poklon.
Poklon može da obuhvata bilo koji predmet ili pravo koji je predmet pravnog prometa, uključujući pokretne i nepokretne stvari, imovinska prava, pa čak i stvari koje će nastati u budućnosti.
Kada može doći do raskida ugovora o poklonu
U nekim slučajevima, ugovor o poklonu može biti prekinut ili poništen. Raskid ugovora dešava se kada se nakon njegovog potpisivanja dogodi nešto što opravdava prestanak obaveza iz ugovora.
Poništaj ugovora o poklonu znači utvrđivanje da ugovor nije bio važeći od početka i da se tretira kao da nikada nije ni postojao. Ovo se može dogoditi ako je ugovor sklopljen pod prevarom, prisilom, obmanom ili ako nije ispunjavao zakonske uslove. U tom slučaju, ugovor se smatra nevažećim od samog početka.
Raskid i poništaj ugovora omogućavaju poklonodavcima ili trećim licima da sačuvaju svoja prava u situacijama kada ugovor o poklonu ne zadovoljava očekivanja ili ugrožava njihove interese.
U nastavku ćemo detaljnije govoriti o samim razlozima za rasikd ugovora o poklonu.
Nezahvalnost poklonoprimca kao osnov za raskid ugovora
Nezahvalnost osobe koja je primila poklon često je razlog za raskid ugovora o poklonu. Međutim, nezahvalnost mora biti ozbiljna, što znači da se mora raditi o teškom nepoštovanju ili neprimerenom ponašanju prema osobi koja je poklon dala.
Ovo obuhvata, ali nije ograničeno na, fizičko ili psihičko zlostavljanje, teške uvrede ili bilo koje drugo ponašanje koje pokazuje potpuni nedostatak zahvalnosti. U ovim slučajevima sud donosi odluku o tome da li je konkretno ponašanje dovoljno ozbiljno da opravda raskid ugovora.
Na primer, situacija u kojoj roditelj pokloni nekretninu svom detetu koje ga potom zlostavlja ili tera iz kuće može biti osnov za raskid ugovora. Ovde sud može da odluči da je nezahvalnost dovoljno opravdana da ugovor bude poništen i da poklon bude vraćen poklonodavcu.
Osiromašenje poklonodavca kao osnov za poništaj ugovora
Ako poklonodavac, nakon što pokloni imovinu, kao što je stan ili veća suma novca, zapadne u finansijske teškoće i ne može da pokrije osnovne troškove života i održi stil života ili izdržava članove porodice, može zatražiti raskid ugovora o poklonu.
I ovde razlog mora biti ozbiljan i neophodno ga je dokazati kako bi sud odobrio raskid.
Primera radi, ako roditelj pokloni svom detetu jedinu nekretninu, a zatim se nađe u situaciji da nema dovoljno sredstava za osnovne potrebe ili za plaćanje zdravstvene zaštite, može podneti zahtev za raskid ugovora o poklonu zbog osiromašenja.
Povreda prava trećih lica kao osnov za poništaj
Povreda prava trećih lica može biti opravdan razlog za raskid ugovora o poklonu, naročito kada poklon utiče na zakonska prava osoba koje nisu direktno uključene u ugovor, ali imaju validne interese.
U takvim situacijama, treća lica čija su prava ugrožena poklonom mogu zahtevati poništaj ili raskid ugovora kako bi zaštitili svoja zakonska prava.
Poklon utiče na pravo nužnih naslednika
Jedan od čestih primera povrede prava trećih lica je situacija u kojoj poklon utiče na pravo naslednika na njihov nužni deo. Nužni deo je minimalan iznos koji zakonski naslednici moraju da dobiju, bez obzira na volju ostavioca. Dakle, ako poklonodavac pokloni značajnu imovinu i time umanji nasledstvo nužnih naslednika, oni mogu da zatraže raskid ugovora o poklonu.
Na primer, ako roditelj pokloni nekretninu jednom detetu i time zanemari pravo drugog deteta na nužni deo, drugo dete može tražiti raskid ugovora kako bi ostvarilo svoje nasledno pravo.
Izbegavanje obaveze prema poveriocima
Drugi primer se javlja kada poklonodavac prenosi imovinu na poklonoprimca kako bi izbegao obaveze prema poveriocima. U tom slučaju, poverioci mogu da podnesu tužbu (poznatu kao paulijanska tužba) kako bi poništili poklon i omogućili naplatu svojih potraživanja.
Primera radi, ako dužnik pokloni imovinu da bi izbegao plaćanje dugova, poverilac može zahtevati raskid ugovora kako bi obezbedio naplatu duga.
U svim ovim slučajevima, sud će utvrditi da li je došlo do povrede prava trećih lica i da li postoje razlozi za raskid.
Razvod braka kao osnov za raskid ugovora o poklonu
Razvod braka može biti razlog za vraćanje poklona između supružnika, prema Porodičnom zakonu. Vraćanje je moguće samo za poklone čija vrednost značajno premašuje vrednost zajedničke imovine.
Na primer, ako je jedan supružnik poklonio drugom imovinu koja je mnogo vrednija od običnih poklona i koja narušava ravnotežu u podeli zajedničke imovine, taj poklon može biti predmet vraćanja nakon razvoda.
Uobičajeni pokloni obično se ne vraćaju, jer se smatraju delom zajedničkog života. Međutim, vraćanje velikih poklona može biti uskraćeno ako bi to ozbiljno ugrozilo egzistenciju supružnika koji je poklon primio.
Ovaj proces može biti složen jer uključuje procenu vrednosti poklona u odnosu na zajedničku imovinu gde sud donosi odluku uzimajući u obzir interese oba supružnika i principe pravičnosti.
