Ostavila sam te. Jer sam bila u potrazi za sobom.
Ostala sam sa tobom, jer nikad nisam imala dovoljno hrabrosti da te napustim.
Stalno sam mislila da deo mene ne može da preživi bez tvog prisustva. Ali, gledajući unazad, shvatam da je to pogrešan deo mene koji želi da ostane. Ja, koje je izmanipulisano da misli da naš odnos može da se promeni na bolje.
Razumno i snažno biće koje sam bila i koje je znalo da treba da ode, se izgubilo negde između moje želje za kompromisima i slabosti prema tebi. Svaki put kada sam pokušala da pronađem ono moćno biće u sebi dozvolila sam ti da me uljuljkaš u misao da nikad nisam ni bila izgubljena. Naveo si me da mislim da sam spojena sa tobom.
Ponovno pronalaženje tog dela sebe je najteža stvar koju sam ikada prošla. Bilo je kao da tražim dragi kamen u blatu – morala sam da se uprljam da ga dohvatim.
I uprljala sam se.
Ali sam ga dohvatila. Otkrila sam da me je dragi kamen dozivao iz blata.
I to ne bi bilo moguće da te nisam ostavila.
Odnos sa sobom koji sam odlučila da započnem je konačno zaživeo. Ti si me naučio na teži način da nikad ne treba da prekinem taj odnos sa sobom, što god da bude.
Bespomoćni ljudi uzimaju našu snagu što rezultira slabljenjem našeg osećaja za sebe.
Na kraju krajeva, prava snaga je u nama. A ako je umanjena, mi se ne razlikujemo od beživotnih stvari.
Bila sam beživotna. Ostanak sa tobom je oduzeo život iz mog srca; ostavljajući te, ponovo sam se rodila. Ritam koji si blokirao se vratio u normalu.
Ja sam se vratila u normalu. Više nisam ona koja nosi oznake koje si mi jednom dao.
Osluškujem sebe i intuicija mi već dugo šapuće da te napustim. Sad, kada sam te ostavila, ponovo uživam u sebi. Uživam u sopstvenom miru koji si krišom eliminisao svojim delima.
Kada sam te ostavila počela sam da uživam u samoistraživanju i uvažavanju.
Hranim svoju dušu onako kako sam oduvek želela. Otkrivam sopstvene nedostatke i prednosti. Vodim se i dobrim i lošim i volim ih bezuslovno. Prihvatam sebe, svoj način razmišljanja i svoj stav.
Vodim razgovore sa sobom i oni umnogome prevazileze one naše.
Smatram se boginjom ovakvom kakva jesam i plivam u dubini svog postojanja.
Istražujem svoje talente, potencijale i kapacitete.
Nezavisnost je postala moje drugo ime i sloboda me je lično imenovala. Žalim dane kada sam mislila da sam bezvredna i slaba.
Koliko apsurdno je bilo kada sam pomislila da se snaga stiče. Nisam bila svesna da se rađaš sa njom.
Srećom, iskoristila sam je u pravo vreme-kada sam bila u potrazi za sobom. Bez toga, pogledala bih u blato, okrenula se i otišla.
Hvala nebesima da nisam. Iako me je putovanje umorilo bilo mi je neophodno. Nikad ne znamo vrednost gubitka sve dok to nešto više ne postoji. To je kao spoznaja sopstvene vrednosti.
Shvatila sam da je moja dužnost da zaštitim sopstvenu vrednost. Ljubav prema sebi je moj štit od strela tuge i patnje. To je moj štit od pogrešnih ljudi. Ti mene nikada nisi zaista voleo, voleo si sebe kog si stvorio u meni.
Sad kad sam se ponovo pronašla, moj zadatak je da se volim što je više moguće. Zato što sam jednom izabrala tebe, naučila sam kako da počnem da biram i sebe.
Ti si najveći učitelj koji je poslat u moj život. Pored toga što si me naučio da nikad ne smem izgubiti temelje sebe takođe si me naučio vrhunskoj duhovnosti. Putovanje sa tobom mi je pokazalo da se oblaci uvek raziđu. Bez obzira na to kakvu oluju najavljuju.
Naučio si me da sam kompletna ličnost.
Ko god me vidi nedovršenu žudeo bi da me kompletira na svoj način.
Najveća lekcija koju si me naučio je oproštaj. Plašila sam se potencijalnog besa i ogorčenja. Na sopstveno iznenađenje, oprostila sam ti. Sad znam da je razlog u tome koliko sam te, u stvari, poznavala.
To je zbog toga što sam izgubila sebe i zahvaljujući tebi, pronašla sam se ponovo.
Hvala ti.