Ljudi dele, rečima se spajaju i razdvajaju, reći nešto pametno u pravom trenutku, nejčešće je veoma teško. Postoji toliko situacija u svakodnevnom životu kada je neophodna dobra reč, ona prava, kako biste dobili ono što želite ili zaštitili ono što imate – SEBE. Nije nikada pametno reći “volim te”. Onaj ko razmišlja kada će to da kaže, uglavnom nije “savladan” ljubavlju. Ne postoji pametna reč ni za decu, jer je uvek, za roditelja i dete, najvažnije postupati iz ljubavi.
Uvek je pametno poželeti dobar dan, prolaznicima i komšijama, ne bi nikome naškodio jedan pozdrav ili osmeh više.
Pametno je reći ljudima i “svaka čast”, biće im drago i bićete im draži. Nemojte štedeti nijednu psovku, lepo je opsovati i pustiti niz reku. Pustiti niz reku stvari koje vas gone, koje vas more, i ne daju mira. Pametni ljudi itekako psuju. Možda nije lepo u prisustvu dece, ali sa jednakima u društvu i ušuškani vinom, po koja psovka odagnaće muku.
Pametni ćete biti i ako kažete
ono što neko važan želi da čuje,
ali nemojte raditi to previše često,
moglo bi vas koštati stravične oluje.
Promene se htenja onoga ko vlada,
Za čas posla postanete klada.
Vaša reč pametna mogla bi se čuti,
pazite se onda da vas ne angažuje žuti,
ili bilo koji, ko sudbinu kroji.
Teško je biti pametan u ovom svetu,
koji brzinom svetlosti ide napred,
svaka izgovorena reč ima rok trajanja,
snagu i karakter.
Kad istekne rok,
pametna reč postaje bleda,
izmami nove uglove,
iz kojih može da se gleda.
Uvek je pametno reći DOSTA!
Postoji kraj svakome i svemu,
ne dozvoliti drugima da vam sude,
kada ste već razrešili tu svoju dilemu.
Ne mora se dalje jednosmerno,
srce kaže, a mozak to sluša,
kad je već reč “DOSTA” na redu,
po sredi je bila puna guša.
Prelivena čaša žuči,
ne mora se piti,
u ovom je kratkom veku,
najvažnije je srećan biti.
Kad imam pametno šta god da kažem,
obično ćutim ili sebe lažem,
da ću to reći,
ili da sam rekla,
jer sam već dugo te divne misli pekla.
Obično prećutim u samoći sobe,
u mislima svojim pakujući torbe.