Američki pisac, Ernest Hemingvej, je bio pripadnik grupe izgnanih i veteran Prvog svetskog rata, koji su kasnije bili poznati i kao izgubljena generacija. Imao je svega 15 godina kada je rat počeo da besni. Lov i ribolov su mu bili strast i uvek je sa sobom nosio svega tri stvari- udice, pušku i pisaću mašinu. Za svoj roman Starac i more je dobio Pulicerovu nagradu, a godinu dana kasnije i Nobelovu nagradu za književnost. Poznat po svom boemskom načinu života, Hemingvejevi citati odišu buntom, slobodarskom željom i ironijom. Uživaćete čitajući ih.
Uvek radi dok si trezan ono što govoriš da ćeš uraditi dok si pijan. To će te naučiti da držiš jezik za zubima.
Nemoj misliti da rat, ma koliko potreban bio, ma koliko opravdan bio, nije zločin.
Hrabrost je gordost pod pritiskom.
Ne postoji lov poput lova na čoveka. Oni koji su dovoljno dugo lovili naoružanog čoveka i to im se svidelo, ništa drugo ih nakon toga više ne može privući.
Najbolji način da ustanoviš da li možeš nekome verovati je da mu sam prvi poveruješ.
Prvo što čeka neku naciju koja nema dobro vođstvo je inflacija valute, a druga stvar je rat. Oboje donose privremeni prosperitet; oboje donose stalno uništenje. Isto tako te stvari predstavljaju utočište za političke i ekonomske oportuniste.
Volim da spavam. Moj život se raspada kada sam budan, znate?
Ne postoji ništa što se može uporediti sa pisanjem. Sve što radiš jeste da sediš za pisaćom mašinom i krvariš.
Što se tiče morala, jedino znam da je moralno ono nakon čega se osećaš dobro, a da je nemoralno ono nakon čega se osećaš loše.
Sve zaista zločeste stvari počinju nevino.
Volim da slušam. Mnogo sam naučio jer sam pažljivo slušao. Većina ljudi nikada ne sluša.
Ne postoji lojalniji prijatelj od knjige.
Pisanje i putovanja čine tvoju stražnjicu širom ukoliko ne vodiš o tome računa. Zato ja volim da pišem stojeći.
Jedina stvar koja može pokvariti dan su ljudi. Ljudi su uvek bili ograničenje sreće osim jako malog broja onih koji su dobri kao samo proleće.
Nikada ne mešaj kretanje sa delovanjem.
Svi mi smo samo učenici u zanatu u kome niko nije postao učitelj.
Što stariji postaješ sve je teže imati junake, ali je to jedan vid potrebe.
Oklevanje se povećava u odnosu na rizik u jednakoj razmeri sa godinama.
Sve dobre knjige imaju jednu zajedničku stvar – realnije su nego da su se zaista i desile u stvarnosti.