Možda zvuči kao naučna fantastika, ali činjenice ne lažu. Srećno detinjstvo dovodi do boljeg zdravlja u odrasloj dobi. To je rezultat do kog su naučnici došli ispitujući uzročnu vezu između srećnog detinjstva i sveukupnog zdravstvenog stanja odraslih osoba. Utvrdili su da se male, zaštitne kape na hromozomima DNK lanca (telomere) skraćuju usled traumatičnih doživljaja iz detinjstva.
Naučnici su zaključili da odrasle osobe koje imaju duže telomere imaju bolje zdravstveno stanje od osoba čije su zaštitne kape skraćene. Telomere, na naučnicima još neobjašnjiv način, akumuliraju hormon stresa i usled njegovog lučenja, se skraćuju. Ono što su uspeli da dokažu jeste da su telomere osetljive na oksidativni stres. Sa druge strane, poznato je da psihološki pritisak oslobađa slobodne radikale, koji parališu naše ćelije. Istraživanja su pokazala da osobe sa hroničnim oboljenjima imaju vidno skraćene telomere. Takođe, oni koji su preživeli moždani i srčani udar imaju skraćene zaštitne kape na hromozomima.
Ako vam ovo zvuči isuviše neverovatno, razmislite još jednom. Lekari sa Univerziteta u Kaliforniji su otkrili da čak i kada trudnica doživljava stres, njeni horomoni i fiziološke reakcije su evidentirani od strane fetusovog DNK lanca. Istraživanje prenatalnog perioda je takođe otkrilo da ukoliko je žena u trudnoći izložena stresu, rađa bebu sa kraćim telomerima.
Sudeći po ovim rezultatima, može se zaključiti da je, u nekim slučajevima, bolest koju doživite u odrasloj dobi programirana u vašem DNK lancu.
Sa druge strane, psihijatrijska istraživanja sada dokazuju da zlostavljanje u detinjstvu utiče na strukturu mozga. Takvi mozgovi pokazuju veći nivo neurobiloške abnormalnosti, kao i smanjen broj veza među neuronima.
Do danas, više studija je dokazalo da deca koja su iskusila ili čak samo posmatrala nasilje, u većem procentu u odrasloj dobi pokazuju znakove depresije i anksioznosti.
Takođe, ovakvoj deci su smanjene kognitivne sposobnosti i imaju uočljive strukturalne razlike u delu mozga koji obrađuje vizuelnu stimulaciju. Ovo može značajno da utiče na moždane funkcije, kao što je prepoznavanje oblika, orijentaciju u prostoru i svesnu percepciju vizuelnog pokreta. Čuvanje emocionalne ravnoteže deteta je od izuzetne važnosti. Ne samo zbog psihe već i zbog potencijalno dobrog zdravlja u odrasloj dobi.
Jer, DNK zaista ne laže.